SVEŠTENICI POTVRĐUJU: Uticaj crne magije zaista postoji, BEZ ŠALE!

Cilj crne magije jeste usmeriti satansko zlo protiv neke osobe preko magijskih formula i obreda, koji su uvek okultni, tajnoviti, a u kojima se priziva Satana. Da bi vračar mogao uticati na neku određenu osobu, u pravilu uvek traži od te osobe nešto njeno, na primer kosu, nokte, kožu, jedan deo, najčešće, intimnoga rublja, fotografiju... Zatim svojoj žrtvi sugeriše  pravila postupanja koja mora strogo poštovati kako bi se postigao uspeh.  Recimo, posetiti sedam crkava, zapaliti sveću na određen način, posipati prah, otići na groblje i stavljati ili donositi određene predmete sa groba, nositi neke predmete kao "zaštitu" na sebi ili ih stavljati na određena mesta, jesti određenu hranu ili uzimati napitke.

Kada pojedine osobe dožive zlu sudbinu - događaju im se nesreće, neshvaćene su u porodici ili u društvu, trpe od manjka ljubavi, siromaštva, prate ih različiti strahovi ili čak fobije - srećne su ako mogu od pojedinih vračara dobiti takve predmete kao "zaštitu", uverene kako će ih to osloboditi od njihovih nevolja.

U tom će slučaju platiti koliko god treba kako bi dobile te predmete koji im donose "sreću". Ali, uporaba i nošenje takvih predmeta ima velik negativan naboj, koji posle jako šteti, ne samo njima nego često i svim članovima porodice u čijoj se kući takvi predmeti nalaze.

U magiji su poznati i magijski napici, koji izazivaju sugestiju ili đavolsko mučenje onih koji to progutaju. Priprema ih vračar prizivajući zle duhove. Takav se napitak tajno umeša u hranu ili piće. Posebno je poznat tzv. "ljubavni napitak", koji može nametnuti strašan "vez" snagom satanskih sila.

Kod vračanja je, dakle, karakteristično to da osoba sama ide vračaru i traži "pomoć", a  Sotona tada ima određenu moć nad tim čovekom i ne napušta ga tako lako. Čovek je postao ozračen silama Zloga i ulazi u začarani krug, iz kojega ga može osloboditi jedino svemoguća ruka Božja.

Postupak vračanja je takav da se nad određenim medijem čine zle radnje koje se žele naneti određenoj osobi. Tako se, na primer, za vreme obreda zabadaju igle oko glave neke lutke koja predstavlja osobu kojoj se želi nauditi. Tada se dogodi da osoba kojoj je to namenjeno oseća vrlo teške bolove u glavi.

Ili se, opet, ubadaju igle, noževi u delove tela lutke koja predstavlja osobu koju se želi napasti. I, stvarno, ta nesrećna žrtva oseća strašne bolove upravo na tim mjestima. A do oslobađanja dolazi molitvom, te kad se iz lutke izvade ti predmeti i završi taj satanistički obred.

Kod prizivanja duhova može se dogoditi da zao duh ostane u određenom prostoru gde se spiritizovao i da stalno opseda osobe koje su prisustvovale seansi. Često, kada idu u krevet i ugase svetlo, Zloduh dolazi i pravi teške smetnje tako da osoba izludi od straha.

Sve ono što je tajnovito, okultno, privlači čoveka i izaziva njegovu radoznalost. Pritisnuti zlom koje je uvek jače od čoveka, on tada traže pomoć na sve strane. Najčešće se obraćaju vračarama, raznim iscjeliteljima, vidovnjacima i njima sličnima, koji tada magijskim putem ljude ne oslobađaju, nego ih, naprotiv, još jače stegnu u začarani krug iz kojega ne vidi izlaz.

(alterv.org)