Треба ли нам закон о личном банкроту?

Међутим, код нас уместо банкрота и законског старатеља, држава на врата дужника шаље приватне извршитеље.

 У суседној Хрватској где је усвојен Закон о личном банкроту, половином ове године у блокади је било готово 317.000 грађана, који су дуговали готово 3,66 милијарди евра.

Код нас је ситуација нешто боља, мада листа дуговања, према неким подацима, изгледа тако да грађани по основу кредита у доцњи, струје и грејања дугују око пола милијарде евра.

Стручњаци, међутим, не могу да се сагласе о томе да ли је боље да се и у Србији донесе закон о личном банкроту за презадужене грађане, па тако економиста Горан Николић сматра да би то била "добра ствар", док Исмаил Мусдабеговић упозорава да то није "наивна ствар".

ЗА - не оставити дужника на цедилу

"Неко ко би по основу дуга финансијској институцији могао да изгуби сву имовину, ако би постојао лични банкрот, био би заштићен у смислу да му мора бити обезбеђено да има место за спавање, виљушку, кашику, нож...То би му помогло да преживи", рекао је Николић.

Хипотетички, каже он, тамо где нема личног банкрота, банка може баш све да узме човеку који није у стању да исплати дуговања.

"А банке се најчешће обезбеде помоћу хипотеке, административне забране на плату, а има и залога итд. Па, ако је дужник ставио хипотеку, и не може да плаћа кредит, цела кућа ће отићи на добош. А на пример, у случају личног банкрота, хипотека или административна забрана на плату не би важила у потпуности, већ би се односила на део куће, односно плате. Имао би бар право на нужни смештај и минимална примања", рекао је Николић.

ПРОТИВ - последице закона

С друге стране, професор Београдске банкарске академије Исмаил Мусабеговић упозорава да лични банкрот "није наиван", па чак ни психолошки, јер тако јавно показујете да нисте способни да водите своје финансије, што даље значи да ће ваша породица морати да слуша новог старатеља којег ће јој доделити држава.

"Када прогласе банкрот, грађани проглашавају да нису способни да извршавају своје обавезе, што има своје последице. То не значи да сте се ослободили дугова, већ добијате законског старатеља који од тог тренутка води рачуна о вашим приватним финансијама. Од тог тренутка добијаћете само онолико новца колико вам је потребно за најнеопходније намирнице, док ће остало ићи на отплату дуга", објашњава Мусабеговић.

Ваш дуг се тако реструктурира, додаје он, и разлаже се у зависности од тога колики су месечни приходи.

Према његовим речима, повериоци могу бити држава, комунална предузећа, сви који су пружили робу или услугу а то им није плаћено. Код нас, на пример, укупан износ кредита грађана са кашњењем у отплати износи око 35,82 милијарде динара, дуг грађана за грејање је око 15 милијарди, а за струју осам милијарди динара.

"На крају, дуг свакако мора да се врати са припадајућим каматама", упозорио је Мусабеговић, који наводи да у Србији има између 100 и 150 хиљада презадужених грађана.