УСАМЉЕНА ТИНЕЈЏЕРКА: Често пожелим да се нисам родила

Потичем из веома сиромашне породице из београдског предграђа. Моји родитељи не могу да ми приуште скупу гардеробу и углавном носим хаљине из радњи са половном робом. Они се труде да изгледам што боље, јер знају да су у мојој средњој школи (као и у свакој другој , уосталом), деца површна и злонамерна. Само гледају ко је како обучен, да ли су патике које носимо фирмиране, коме је отац радник, а коме директор. 

У таквој атмосфери, стварно се осећам ужасно и јако тешко ступам у контакт са мојим вршњакињама. Волим пуно да читам и то је моје бекство. Увече, кад бука досадних прича о шминки, популарним певачицама и новим светским звездама утихне, упалим лампу у мојој хладној соби и утонем у лепши свет. Свет Достојевског, Хемингвеја и Албера Камија. Тада ми заигра осмех, резервисан за четири зида. 

Међутим, увек дође нови дан и ја морам да се вратим у школску клупу. Са врата ме дочекује узвик: "Бежите, стигла сиротиња!" Чак се и не труде да ме поштеде вређања, па да ми све то говоре иза леђа. Наравно, имамо и главног кабадахију - Зорану, хајде тако да је назовем.

Једном приликом је приметила да ми је сукња поцепана. Као случајно, нагазила је на ивицу те сукње и она се поцепала до појаса! Сви су ми видели гаћице, па сам морала да побегнем кући. Бар десет пута су ме закључавали у wc-u пре почетка часа. Онда лупам песницама по вратима, док неко, обично теткица, не прође да ме откључа. 

О момцима ни не размишљам. Свидео ми се један дечак, тих и миран као и ја. Ситније грађе, али јако симпатичан. Покушала сам да му се приближим, да заподенем разговор о књигама, али то није могуће. Када смо насамо, понаша се нормално. Чим су двојица "другара" из разреда са њим, не жели да ме погледа. А онда чујем како ми се сви заједно смеју иза леђа. Често пожелим да се нисам родила.

Издржаћу, јер знам да оно што те не убије, чини те јачим. Паметна сам и бићу сигурно образованија од њих али - шта то вреди? Живимо у површном и окрутном свету. Како да успем када једном, као сасвим одрасла особа, почнем да правим кораке у њему, са теретом који ћу понети на души?