Увек можете да имате своју децу, чак иако не можете да их родите!

Усвајање деце је племенити чин који завређује пажњу и подршку целог друштва. За одређени број деце, то је једини начин да стекну породицу и обрнуто, за неке људе то је једини начин да се остваре као родитељи. Наводимо вам кратку едукацију процедуре усвајања, уколико се одлучите за овај корак.

Надлежан за ову процедуру је Центар за социјални рад односно орган старатељства на општини где су пријављени потенцијални родитељи, односно деца. Ту се подносе захтеви за усвајање, спроводе стручне процедуре и утврђују подобности особа које аплицирају. Након тога, добијени подаци достављају се Министарству рада и социјалне политике где се контролишу и ако су у реду уносе се у регистар.

Према актуелном Закону о породици, дете које је држављанин Србије могу да усвоје грађани Србије, али и лица из иностранства, с тим да се предност даје домаћим држављанима.

КАМЕРЕ У ВРТИЋИМА: Када се ради о деци, да ли је поверење луксуз?

Процедура се одвија на следећи начин

Обухвата четири фазе. Прва фаза процедуре подразумева подношење докумената. Потребно је предати извод из матичне књиге рођених, венчаних, држављанство, фотокопију личне карте, доказ да лице није осуђивано или кажњавано, доказ о приходима и о имовинском стању. Овај пакет мера сличан је у било којој другој земљи.

Уколико се утврди да је сва неопходна документација коректна креће се у другу фазу процедуре. Следи утврђивање опште подобности потенцијалних родитеља. Процењују се лична својства, мотивација за усвојење и други елементи који одређују нечију подобност. У овој фази ангажован је тим мултидициплинарних стручњака који врше наведену анализу. Значајне теме о којима се разговара односе се на детињство потенцијалних родитеља. Питања су често врло интимна али су неопходна.

КАКО ДЕЦА СА РАКОМ ЖИВЕ У СРБИЈИ: Погледајте и просудите сами (ФОТО)

Трећа фаза подразумева припреме у групи за оне парове који су испунили законски оквир. Није искључено да појединац може да усвоји дете, али то је више изузетак него правило. Људи се сензибилишу да схвате да су у питању "реална" деца, која су имала свој претходни живот, искуства и трауме, последице лоших животних стартова, занемаривање, злостављање, напуштање од стране родитеља.

После ове три фазе следи најтежи део односно фаза чекања. Наиме када потенцијални усвојитељи прођу претходне фазе, они на тај начин само добијају потврду да су испунили неопходне критеријуме, али нико не може да им гарантује у ком року ће добити дете на усвајање. Неки га на жалост никада ни не добију.

Најчешћи захтеви, односе се на усвајање беба, а више од 95 одсто усвојитеља жели децу српског порекла иако је четвртина малишана која чека усвојење ромске националности. Стручњаци из Центара за социјални рад истичу да је процедура закомпликована нереалним очекивањима потенцијалних родитеља. Чести захтеви су да деца буду као са реклама.