ВЛАДИКА ЈОВАН ОХРИДСКИ: Црква је вредна сваке жртве, робијао сам на правди бога

Владика охридски Јован је под бременом лажне оптужбе за проневеру новца провео пет тешких година у македонском затвору.

После голготе незабележене у модерној Европи, овај верски сужањ је од 2. фебруара, када је напустио казамат Изидрово, блаженство пронашао у Санкт Петербургу. Позвао га је руски патријарх Кирил и Новодевичји манастир је његова привремена адреса. Ту вида ожиљке од тамновања, које му је нарушило здравље и подвргнут је детаљним прегледима.

Уверење да је на правом Христовом путу армирало је његов дух. И у његовом гласу препознајемо да није сломљен. Одлучан је, каже, да настави своју племениту мисију: "Борим се за јединство цркве и вере и те високе вредности ми дају смисао животу, говори архиепископ охридски за "Новости", који није хтео да приступи расколничкој Македонској православној цркви и за то је платио високу цену."

Зашто је понео тежак Христов крст? "Живимо у времену када многи нису у стању да разаберу шта су праве вредности. Журе да стекну материјално, а запостављају духовно. Немам дилему да само правилни систем вредности може да нам помогне да лакше живимо и пребродимо невоље на које наилазимо," у даху говори владика.

Током година заточеништва добио је шећер. Био је, каже, превелики шок за организам то што је ухапшен на правди бога. Веома му је повишен и крвни притисак и зато је под надзором руских лекара.

"Домаћини су ме братски примили и организовали ми здравствене прегледе код одличних стручњака у чије знање верујем. Руски лекари хоће да ме што пре опораве. Проверавају стање свих мојих виталних органа како би имали праву слику. Траже узорке не само високог шећера и крвног притиска, већ гледају колико је болест оштетила остале делове тела. Верујем да ће уз Божју помоћ бити све боље."

Мисао неминовно залута у тешке затворске дане. "Само психички јак човек, уверен да ће правда победити, може да издржи муку која ме је снашла.Толике године провео сам у затвору, а знам да сам невин. Најгоре је било у притвору, јер ми нису дали да користим свој апарат којим мерим шећер. Не знам разлог, можда то не дозвољавају затворски прописи због оних иглица на апарату. Морао сам да трчим и брзо ходам да би на тај начин побољшавао здравствено стање. Али шетње у затвору су само четрдесетак минута. Требало је све то издржати."

Владика подсећа да је пуштен на условну слободу до 23. марта 2017. године. Упитан, који су му то услов поставили, одговара: "При пуштању из затвора једини услов је био да не поновим исто кривично дело због којег сам био осуђен. Али ја то кривично дело и немогу да поновим јер је оно било измишљено. Како сам могао да перем паре којих није било? Ни сада немам пара, па не могу да направим било какво кривично дело које се назива прање новца. Свима је сасвим јасно да је то био монтирани процес и да нисам ништа мућкао са било каквим новцем."

Над владиком у Санкт Петербургу бди и мајка Галена. Сваки Јованов дан у тамници урезивао се као сечиво у њену душу. "Мајка је радосна што смо заједно. Од тренутка кад сам изашао из затвора, она је као препорођена. Много је пропатила, јер је знала да сам невин ухапшен. Али није клонула духом. Подржавала ме је колико је могла."