"Занимљиви српски презименик"

Како је данас у име издавача "Службеног гласника" нагласила представница за медије Гордана Милосављевић, Лештарић није само најзначајнији домаћи преводилац са арапског, већ је до сада "превео више књига од свих српских арабиста заједно, од оснивања научне арабистике у Београду".
Она је скренула пажњу да је овај издавач објавио Лештарићев превод књиге египатског нобеловца Нагиба Махфуза "Деца наше улице" и то му је донело најновије признање - награду "Милош Н. Ђурић“.

"Као изузетан зналац и српског језика Лештарић, као посредник међу културама, својим преводима обезбеђује врхунско задовољство читања", казала је она и додала да је "Занимљиви српски презименик" најбоља илустрација Лештарићевог знања матерњег језика.

Уредник Петар Арбутина рекао је да се ово дело, штампано у едицији "Друштво и наука", може сврстати у науку о језику, јер је употпуњено пратећим апаратом, од обимног предговора до библиографије и индекса презимена која је одабрао да представи, али је и изузетно забавно штиво јер је аутор показао сву маштовитост и смисао за хумор Срба.
Арбутина се "пожалио" да је рад са Лештарићем веома захтеван, али је истовремено инспиративан, необичан и веома интересантан јер он осећа велику одговорност према језику, без обзира да ли га преводи или га користи за свој текст.
Арбутина је ову необичну књигу о презименима назвао и својеврсном поемом, јер се аутор трудио да их групише на такав начин да се римују. Он је цитирао Лештарића да: "презимена нису копија људске душе, али су пут ка њој".

Академик Тешић препоручује ово дело свима, без обзира да ли су лингвисти или не, и скреће пажњу на податак како је Лештарић сакупљао заиста необична презимена, јер се служио читуљама, разговорима на пијацама, ослушкивао радио, читао све писане медије...
Он је књигу назвао "најдужом разбрајалицом" и одао призанање Лештарићу да је водио рачуна о ритму и музикалности када је груписао презимена.

Према речима Лештарића "игра језичких минијатура, лепота бравура и тајна коју крију речи, не само својим значењем већ и структуром, неисцрпно је врело језичких истраживача" .
"Заронивши у тајне, овога пута српског језика, фокусирао сам се на презимена, бавећи се њиховим пореклом, значењем, ритмом и звуком, фонетиком, веселом комбинаториком, акцентима и правописним заврзламама", додао је аутор.

Сам поднаслов књиге "Један покушај стварања каталога ређих и необичних српских презимена најбоље" осликава њену садржину, сматра он и признање да је имао муке да се одлучи која презимена да уврсти у књигу, јер је у њу ушло 5000 презимена.

"Чини ми се да српских презимена има више него Срба, можда је њихов број бесконачан, или бар раван броју звезда на ведром ноћном небу над земљом Србијом" закључио је Лештарић.