Млада крв на скакање гони, а стара у хлад!
Наш народ о младости и старости је овако говорио.
Младом се човеку чини да је свемоћан, да може све у животу. Животни циљ би да оствари чим пре, и што брже. Ствари види некад нереално и све му је у лету и бескрајно, пун је животног оптимизма, расположења и радости. Младост носи терет живота и све што се постигне у младости, вишеструко је корисно у старости.
ПЕКИЋ О ЧОВЕКУ: "Ствар није у томе да постанемо нешто друго, него да откријемо – шта смо"!
Бројне народне пословице посвећене су овом, најлепшем добу живота:
- "У младости запни, у старости певај".
- "Човек има само једно пролеће".
- "Младе жене, браћу деле".
- "Младо се дрво савија, а старо ломи".
- "Питаће те старост куд ти је прошла младост".
- "Док смо млади као цвет, - наше набо наш је свет".
- "Кој' иска да се одмори у старост, нека се помучи у маладости".
- "Лако је муку пребродити кад је човек млад и здрав".
- "Млад више помисли него што мутна вода понесе".
- "На младима свет остаје или на млађима кућа стоји".
- "Ко у малдос’ срму носи, може у старос’ да проси".
- "Млада крв на скакање гони, а стара у хлад".
- "У младости ко не учи, у старости тај се мучи".
РАЗМИШЉАЊА СУВИШНОГ ЧОВЕКА: 10 цитата Михаила Љермонтова!
ЛОВАЦ У ЖИТУ ТИ ШАЉЕ ПОРУКУ: Живот је игра која се игра како правила захтевају!
У народним пословицама истиче се и вредност старих људи, људи са великим животним искуством. Али је такође старост и тешка и мучна, стари људи су физички немоћни а психички преостетљиви.
- "Без стара пања сирото огњиште".
- "Док баба дође, свадба прође".
- "Стар болује, млад му не верује".
- "Седа се глава учит не дава".
- "Стари људи готова ђеца".
- "Старо се дрво не исправља".
- "Узео бог трк, а није врисак".
- "Старост је болест од које свако умире".
- "Стара човека не питај шта те боли, већ где те не боли".
- "Стар пас за игру не мари".
- "Не иду кола из дола без старог вола".
- "Кад стари пас лаје, ваља видети шта је".
- "Млад неће, а стар не може".
- "Остар, обеле, а памет му не дође".
Народ кроз пословице уме да упути благу критику, да се насмеје, опомене човека.