17. СЛОБОДНА ЗОНА – Водич кроз филмске посластице
Видимо се у Слободној зони!
Филмски фестивал Слободна зона одржаће се од 4. до 9. новембра у биоскопима у Београду, Новом Саду и Нишу. Фестивал ће истовремено у Комбанк дворани, Културном центру Новог Сада и нишком биоскопу Cineplexx отворити филм Друмски тркач: Ентони Бордејн.
Репертоар филмског програма ове године доноси више од 60 филмова игране и документарне арт хоусе продукције. Аутентичан израз, теме које су итекако тренутно актуелне, осврти на некадашња дешавања и њихов утицај на садашњицу, лична и колективна искуства условљена политичким одлукама садржани су у овогодишњим филмовима. Потреба појединца да пронађе свој израз и свој пут у наметнутим друштвеним оквирима, неопходност дијалога, шум између страна које говоре, избијаће са биоскопског платна.
Представљамо вам главне фаворите фестивала:
Друмски тркач: Ентони Бордејн - Још једном са Бордејном о храни, људима и путовању. Филм о човеку, који се показао као један од најбољих писаца о храни, отвориће Слободну зону. Лепота овог документарца је у томе што о Бордејну говоре људи који су га познавали и говоре о њему из срца. Такође, у филму је употребљена вештачка интелигенција како би се рекреирао Бордејнов глас.
Од Јоакима Трира стиже играни филм Најгора особа на свету којим редитељ и заокружује своју трилогију Осло. Филм је модерна драма о потрази за љубављу и смислом у савременом Ослу и прати четири године тридесетогодишње Џули која је на путу самоспознаје. Норвешки редитељ вешто акцентује све изазове које са собом носи савремено друштво, а харизматична глумачка екипа му у томе итекако помаже. Андерс Данијелсен Ли се појављује и у овом филму, а Ренате Рејнсве је за улогу у овом филму награђена на Канском фестивалу за најбољу глумицу.
Најлепши дечак на свету је документарац о Бјорну Андресену, којег године 1971. током светске премијере филма Смрт у Венецији на Филмском фестивалу у Кану, бриљантни италијански режисер Лукино Висконти проглашава најлепшим дечаком на свету. Када је ово изговорио, није ни помишљао да ће тиме бацити сенку на живот младог глумца Бјорна Андресена, који тумачи улогу Тађа, а та сенка се над њим надвија и сада, 50 година касније. Шта је то било иза сцене и како то утиче данас на живот одраслог Бјорна Андресена, тема је филма. Управо поводом 50 година од премијере овог филма, у Југословенској кинотеци биће одржана ретроспектива филмова Лукина Висконтија.
Играни филм Мурина представиће се у регионалној селекцији Хоризонти Балкана. Овај тематски провокативан филм овогодишњи је добиник Златне камере на Фестивалу у Кану. Говори о напетом односу шеснаестогодишње Јулије и ауторитарног оца Анте, када у њихов острвски дом стигне стари породични пријатељ.
Мала мама је остварење Селин Сјаме (Портрет даме у ватри) за који критика каже да је њен најбољи филм. Премијерно је приказан на овогодишњем Берлиналу. Ауторка се у филму са поетичном прецизношћу осврће на важан моменат транзиције из детињства у одрасло доба. Испитује важну животну тему из одлучно женске перспективе.
Повратак у Ремс документарни је филм заснован на истоименој култној књизи Дидијеа Ерибона. Остварење је право визуелно задовољство, а глас Адел Енел прича интимну и политичку причу о француској радничкој класи од почетка педесетих година прошлог века до данас. Кичма напретка Француске била су управо леђа радника: деца радника педесетих година прошлог века врло брзо су из школа била гурана ка радним местима, док су буржоаска деца лако настављала своје школовање.
У селекцији 8 наћи ће се филм Ја сам Грета. У свету у ком простор за обраћање добијају упитне индивидуе, филм о тренутно најпознатијој еколошкој активисткињи биће прилика да се са биоскопског платна обрати и особа која промовише праве вредности. Инспиративна Грета поседује самоувереност на којој би јој позавидели и одрасли и нашла је нешто за шта је вредно борити се, а то је будућност планете.
Филм свечаног затварања је Спенсер који потписује Пабло Лараин, аутор добро познат публици Слободне зоне.
Током божићних празника са краљевском породицом на имању Сандрингем у Норфолку у Енглеској, Дајана одлучује да оконча свој брак са принцом Чарлсом. Иако постоје гласине о аферама и разводу, мир за божићне празнике се на краљичином имању подразумева. Ту се једе и пије, пуца и лови. Дајана зна правила игре. Али ове године ствари ће бити потпуно другачије. Спенсер је филм о ономе шта се то могло догодити током тих неколико судбоносних дана.
Као и прошле године, део филмског програма моћи ће да погледа публика у целој Србији. Платформа KinoKauch биће домаћин онлајн Слободне зоне од 10. до 20. новембра.
Важна напомена је да филмови свечаног отварања и затварања неће бити доступни за онлајн приказивање.
Поред поменутих, публика ће имати прилику да погледа још сјајних остварења из већ познатих програмских линија: Међународна селекција, Регионална селекција - Хоризонти Балкана, селекција 14 , ЕУ - зона промена и Женска линија.
Како еколошка питања итекако заокупљују јавност, прошле године је установљена Зелена зона, фестивалска линија која се бави екологијом и односом према животној средини. И ове године, у овој актуелној линији фестивал ће понудити избор филмова који публику смештају у саму природу и приказују колико је појединац у стању да учини промене у нашем еко систему.
Такође, прошле је године засијала и линија Зона без граница, те веома занимљива филмска остварења и ове године усидриће се у ту фестивалску луку. Фестивалски победници, филмови из земаља чија продукција се ретко приказује у домаћим биоскопима, чине ову селекцију, а у оквиру ње, београдска публика имаће прилику да премијерно погледа домаћи документарни филм Дуга реса уметничке радионице групе Шкарт (Драган Протић), филм који се са нестрпљењем очекује.
Увиђајући да постоји простор и за најмлађу фестивалску публику да кроз филмове сазна о многим савременим животним феноменима, фестивал ове године поред селекције 14 уводи и селекцију 8 . Како јој и име каже, ова линија биће окенута млађима, првенствено основцима.
Кратки филмови настали на радионицама документарног филма Слободне зоне Јуниор - Наше разлике су наша снага и Докуфеста из Призрена биће приказани у оквиру програма Футуре ис Хере, као и филмови Луси Вокер у оквиру програма У фокусу. У Југословенској кинотеци биће одржане пројекције филмова онлајн платформе KinoKauch.
Програмска линија ЕУ - зона промена наставља да преиспитује и тумачи друштвено-економске и политичке промене у Европи и њихов утицај на наше животе, а у фокусу Женске линије, једне од омиљених програмских целина фестивала, налазе се питања правде у случајевима сексуалног злостављања, односи мајке и ћерке, идентитеска питања жене и како живети са траумама насиља. У оквиру Компаса Слободне зоне биће одржане панел дискусије након пројекција филмова у Дворани Културног центра Београда. Дигитални пропелер, industry програм, поново ће заузети своје место у онлајн простору, а новина овогодишњег пратећег програма је и Сонар, нови простор за преиспитивање документарног интернет садржаја.
Карте за овогодишњи фестивал биће у продаји од 20. октобра на благајнама Дворане Културног центра Београда, Дома омладине Београда, Комбанк дворане, Арт биоскопа Коларац, Југословенске кинотеке, Биоскопа Фонтана, биоскопа Цине Гранд БИГ Раковица, Културног центра Новог Сада, Нишког културног центра и Cineplexxa Ниш.
Овогодишњи фестивал су подржали: Министарство културе и информисања Републике Србије, Реконструкција Женски фонд, Секретаријат за културу Града Београда, Градска управа за културу Града Новог Сада, Филмски центар Србије и Француски институт.
Видимо се у Слободној зони!