Горану Бреговићу награда “Шабан Бајрамовић”
Од пастирског рока до world мусиц рапсодија – Nišville 2021
Горан Бреговић је овогодишњи добитник Nišville Гранд Prix „Шабан Бајрамовић за фузију џеза са другим правцима, а након уручења награде, у суботу 14. августа, Бреговић ће заједно са Nišville биг бендом извести неколико својих композиција у џез аранжманима. У другом делу концерта придружиће им се његов „Оркестар за свадбе и сахране“. Горан Бреговић ће први пут обићи Споменик Шабану Бајрамовићу, за чије је подизање 2010. године – био први донатор.
Горан Бреговић је сигурно један од најомиљенијх, а истовремено и најкуђенији музичар са ових простора. Али, како чињенице говоре - он је сигурно најуспешнији уметник са подручја Балкана на пољу музике у светским оквирима. Као оснивач, вођа, гитариста и аутор музике легендарне сарајевске групе Бијело Дугме био је међу првима који су у роцк музику почели да убацују елементе ex Yu фоклора. Иако је и пре (а и после) Бијелог дугмета на пољу фузије рок музике и фолкорних мотива било сличних музиичких покушаја (од којих су неки, такође заслужили место у историји савремене музике)– време је показало да је Бреговићева формула “пастирског рока” садржала најбоље састојке који су Бијелом дугмету донели неприкосновену титулу највеће рок групе бивше Југославије – свиђало се то многима или не.Као син мајке Српкиње и оца Хрвата, а одрастао у pretežnno муслиманском Сарајеву, Бреговић је 1989. године, у предвечерје распада СФРЈ и прве “клиничке слике” све заразније националистичке (или биоље речено – шовинистичке) грознице и то на свим странама које је он сматрао својима – Бреговић одлучује да распусти групу.
Некако у то време, Бреговић је на позив награђиваног и светски признатог редитеља Емира Кустурице написао музику за његов филм “Дом за вешање” (или “The Тиме оф the Gypsies” како је филм назван за светско тржиште).
Писање музике за „Време Цигана“ омогућило је Горану да изоштри осећај за музичку драматургију и да се ухвати у коштац са музиком Рома која га је одувек фасцинирала. Комбинација Кустуричиних слика и Бреговићеве музике сублимирала је потресну причу која је оставила снажан печат.
Сарадња са Кустурицом одвела га је у УСА на снимањеа филма “Аризона дреам” (у којем су играли Faye Dunaway, Johny Дееп, Jerry Lewis) за који је Бреговић такође написао музику, а неколико песама за филм је отпевао “кум панка” Iggy Поп. У међувремену, 1993. године Бреговић је написао и музику за филм “Краљица Марго” Патрицеа Chereaua (са Isabelle Ађани у насловној улози). Прича заснована на роману Александра Диме, а која говори о покољу хугенота (француских протестаната) у Паризу 1572. године, кроз Бреговићеву музику одзвања и опсада Сарајева и почетак рата (који је имао елементе верског рата) на просторима бивше Југославије. Последња сарадња Бреговића и Кустурице била је на филму “Ундергроунд” који је 1995. Награђен “Златном Палмом” у Кану, а Бреговић се убрзо после тога враћа концертима.
Са својим “Оркестром за свадбе и сахране” Бреговић комбинује формације традиционалног ромског дувачког оркестра појачаног “батеријом”, бугарску женску традиционалну вокалну групу, “класични” мушки хор, а уз све то често придодаје и гудачки оркестар па и цео симфонијски оркестар. Одевен у бело, он седи између појачала и лап топа, и са електричном гитаром у руци, диригује својој “шареноликој” посади која броји од 9 до 19, а у посебним приликама и до 60 музичара. Током више од две деценије, Горан Бреговић и његов “Оркестар за свадбе и сахране”одржали су преко 3000 концерата на свим континентима.
Његова акутна способност да разуме и асимилира разнолике музичке културе омогућава му да у своју музику угради традиционалне корзиканске, грузијске или бугарске напјеве, као и елементе електронске музике. Писао је за многе велике певаче и саставе из многих земаља, међу којима су и чувена Цесариа Евора, Scott Walker, ГероргеДаларас (Грчка), Kayah (Пољска) Сезен Аксу (Турска), Gipsy Кингс (Француска)….
Са “Оркестром за свадбе И сахране” објавио јје више албума међу којима сам истиче “Талес анд сонгс фром Weddings анд Фунералс – 2002 ;Кармен with а Happy Енд – 2007; Алкохол - Сљивовица – 2009; Champagne фор Gypsies – 2013; Three Letters Фром Сарајево – 2017; Welcome то Горан Бреговић - 2017. Албумом „Три писма из Сарајева“ Горан Бреговић препознаје и слави ову разноликост порекла и наслеђа на културном, верском и националном нивоу. Он на алегоријском нивоу обједињује три религије “Балканског Јерусалим”, користећи виолину као метафорични инструмент. Оријентални, клезмер и класични стилови коегзистирају у три инструментална дела у извођењу солиста из Израела, Балкана и Магреба. Албум „Шампањац за Цигане“ био је реакција на екстремни притисак који Роми у последње време доживљавају широм Европе (протеривања из Француске, Италије, спаљене куће у Мађарској ...). "Чини се неправедним покривати стварне проблеме измишљеним проблемима - Роми нису проблем већ таленат овог света. Они имају ту моћ да импресионирају и инспиришу - били они непознати Роми на вашем углу улице, или се звали Charlie Chaplin, Мајка Тереса, Елвис Presley, Шабан Бајрамовић, Есма Реџепова или Ђанго Реинхардт… сви су они оставили неизбрисив траг у светској популарној култури “ – каже Бреговић.
Веома је мали број музичара који су успели да развију уметност такве амплитуде која кохерентно меша тако велику разноликост стилова и техника, не губећи при том свој идентитет. Бреговићев комад се може препознати већ на првом саслушању и чини се да се обраћа читавој планети - без разлика које намећу раса, пол, годиште или религија. Ако се поставља питање шта је Бреговић: Савремени композитор, традиционални музичар или рок звезда, он није морао да бира - узео је све и створио музику која је истовремено универзална и непогрешиво његова.
