"Говорио је 11 страних језика, а народ није знао да чита, имао је пуно посла" Отворена изложба "Доситејев долазак у Београд"
Нова поставка у Музеју Вука и Доситеја ће трајати до 18. фебруара.
Изложба "Доситејев долазак у Београд" и промоција књиге "Доситеј Обрадовић (1739/1742 - 1811)" одржани су данас у Музеју Вука и Доситеја у Београду.
Нова поставка која ће трајати до 18. фебруара, посвећена је последњој животној етапи великана српске културе Доситеја Обрадовића.
Почиње Кустендорф: Аутентични филмска остварења, славни гости и велики јубилеј
Реформатор албанске књижевности био је Србин: Зашто је Милош Николић променио име и матерњи језик?
Чувена књижевница крила љубав према женама: Омиљене јунакиње из цртаног филма заправо су њене љубавнице
Отварању изложбе претходила је промоција споменуте књиге - публикације "Доситеј Обрадовић (1739/1742 - 1811)" ауторке Елиане Гавриловић, у издању Народног музеја Србије.
Изложбу је отворила Љиљана Чубрић, музејска саветница у пензији, која је говорила и о књизи.
Она је према предању историје, рекла како се Доситеј Обрадовић бавио искључиво писањем пре доласка у Београд.
Онда је на позив дошао у српску престоницу и своје огромно непрегледно знање је преносио устаницима.
Такође, подучавао је друге, и од тог новца који је зарадио, могао је даље и сам да учи, да улаже у своје образовање.
Доситеј Обрадовић (Чаково, 1739 Београд, 1811) био је српски филозоф, писац и просветитељ. Сматра се једним од најважнијих представника српског и јужнословеснког просветитељства. Право име по рођењу му је било Димитрије Обрадовић, а био је оснивач и професор Велике школе, како се говорило, претече Београдског универзитета.
Ипак, како је открила Љиљана Чубрић на отварању изложбе, сасвим погрешно се тумачи да је касније ту настао Универзитет у Београду, јер "од те школе није остало ништа, она се скроз угасила, дакле није био наставак те школе".
Чубрић се на промоцији књиге осврнула на чињеницу да је публика жељна оваквих публикација, да им веома значи да могу да детаљно прочитају све о знаменитим личностима какав је био Доситеј Обрадовић.
- Након 37 година које сам провела радећи у Музеју Вука и Доситеја, знам шта значи оваква књига посетиоцима, и могу само да честитам Елиани Гавриловић на изложби и публикацији. Књига представља заиста велику драгоценост, одушевљена сам трудом који је уложен у овакво дело. После овакве књиге не морате ништа више ни да читате о Доситеју - истакла је Чубрић и додала да је Обрадовић био наш највећи просветитељ у реду са Светим Савом и Вуком Стефановићем Караџићем.
Доситејева најпознатија дела су "Писма љубезном Харалампију", "Совјети здраваго разума" и "Живот и прикљученија", био је аутор свечане песме "Востани Сербије".
Чубрић је приметила да је Доситеј Обрадовић помало запостављен код нас, да се ретко објављују дела о њему, те да у овај музеј долазе превасходно ученици основних и средњих школа и студенти сродних факултета.
Она је подсетила да је Музеј Вука и Доситеја отворен давне 1949. године, а да је пре тога постојала Вукова соба у Народном музеју Србије.
- Нису сачуване личне ствари Доситеја, јер је познато да је он јако пуно путовао, буде по три месеца на једном месту и онда иде даље. Није се женио, нити имао деце, није засновао породицу. Био је зато најобразованији Србин свог доба који је знање пружио у служби свог народа. Говорио је 11 страних језика. Народ није знао да чита, тако да је Доситеј имао пуно посла. То није био српски језик који данас познајемо, а није ни црквено-словенски књижевни. Основао је Велику школу, подучавао је друге - објаснила је Љиљана Чубрић.
Теоретичарка књижевности проф. др Јасмина Ахметагић је анализирала књигу и приметила да је пријемчива, комуникативна, писана приступачним стилом и пружа огроман допринос за разумевање живота великог просветитеља.
Ахметагић је увидела да је потребно за писца књиге да има перцепцију и важне податке о личности о којој пише, кроз овде конкретну перспективу обичног човека који напушта удобан живот у манастиру Хопово на Фрушкој Гори где је био неко време калуђер и долази у Београд у нешто непознато.
- Ауторка је достигла допринос аутентичности у књизи. Доситеј је имао сложен живот, прекретнице, био је саветодавац властима, водио је један живот праћен ризицима. Доситеј је држао часове другима и тако узимао учење од других. Имао је живот са смислом и сврхом. Доситеј Обрадовић је на неки начин био херој, прави јунак нашег доба, посебно за младе који уче о њему у школама. Био је веома инспиративан и треба га се увек сећати - закључила је Јасмина Ахметагић.
Музеј Вука и Доситеја који је у саставу Народног музеја Србије, по својој меморијалној концепцији посвећен је просветитељу и првом министру просвете Доситеју Обрадовићу и реформатору српског језика, творцу српског књижевног језика Вуку Караџићу.
Ауторка Елиана Гавриловић, истовремено музејска саветница, кустос из Музеја Вука и Доситеја, говорила је о процесу од идеје до реализације пројекта ове публикације.
Док је писала књигу посвећену Доситеју Обрадовићу, имала је пред собом циљну групу - ученике основне и средње школе, али и оне младе људе, тек запослене, који одлазе на свој посао са радним временом од 9 до 17х.
Гавриловић је напоменула да тај млади човек управо може да сазна све занимљивости у вези нашег просветитеља, а да му то не одузима много времена у књизи која са све сликама садржи 100 страна.
Елиана Гавриловић је напоменула да је основна прича књиге његов живот, учење и само учење, путовања, знања које је преносио, да је увек био путник са књигом под мишком, и управо тако је представљен споменик Доситеју Обрадовићу у Студентском парку, надомак Музеја Вука и Доситеја.
За сам крај приче о публикацији, Гавриловић је најавила да припрема књигу о Вуку Стефановићу Караџићу, те је у плану и да се реализује представа о њему, и подсетила да се у Музеју већ изводе комади - монодраме "Доситеј Доситеју" и "Мој отац Вук Караџић" из визуре његове ћерке Мине Караџић.
Међу изложеним делима издвајају се писма која је Доситеј Обрадовић размењивао са блиским пријатељима током боравка у Земуну и Београду. Све странице писама су доступне посетиоцима у електронској форми, са преписом преузетим из "Сабраних дела Доситеја Обрадовића" у шест књига, у издању Задужбине Доситеј Обрадовић.
На изложби је представљена и архивска грађа везана за обележавање 100 година од Доситејеве смрти и постављање споменика 1914. године -- програми свечаности откривања споменика, свечане представе Српског краљевског народног позоришта и позивнице за банкет Београдске општине.
Изложба "Доситејев долазак у Београд" приказује и следећа уметничка дела: слике - "Доситеј бди над Београдом" (1978) аутора Зорана Павловића (монументални формат, уље на платну), портрете Доситеја Обрадовића сликара Новака Радонића и Марина Тартаље (оба су у техници уље на платну, 19. век), Анастаса Јовановића (литограф, 1852).
На изложби су и слике - "Текија" (1988, графика) Луке Младеновића (нацртано према скици текије из 1865, места где је на крају умро Доситеј), "Доситејев лицеј" (1910, уље на платну) Б. П. Бацкића, "Иван Југовић" (литографија) непознатог аутора.
Такође, пројекат приказује и две бисте Доситеја Обрадовића од аутора Марка Брежанина (попрсје, гипс, 1940) и Рудолфа Валдеца (попрсје, бронза, 1911), као и две плакете рељефа у бронзи са његовим ликом од аутора Михајла Пауновића (2006) и Ђорђа Јовановића (1894).
Изложбом о Доситејевој последњој животној етапи и свеобухватној књизи о његовом животу, Музеј Вука и Доситеја доприноси сагледавању значаја лика и дела Обрадовића са циљем представљања јавности непресушне ризнице српске културне баштине, а свакако се обраћа љубитељима и поштоваоцима његових животних и књижевних путовања.
Србија Данас/Танјуг
