Ускоро почиње 19. Београдски фестивал игре под слоганом - Верујемо у једну игру
Својим програмом, деветнаесто издање окупља врхунске уметнике, док теме које доносе аутори анализирају савремено друштво кроз богат, занимљив и разноврстан вокабулар непоновљивог покрета.
Фестивалу претходе кореографске радионице, мајсторски курсеви, филмски програм и изложбе.
Београд је захваљујући овом фестивалу постао важна станица у биографији уметника који креирају трендове у области уметничке игре и театра, место где се откривају нове продукције и са једнаком пажњом представљају познати и млади аутори. Актуелност програма одредила је позицију манифестације на међународној мапи, док високи стандарди и храбро увођење нових кореографских рукописа и естетике, унапређују очекивања публике и диктирају изазове креирања садржаја.
Представљајући игру кроз њене врхунске домете, фестивал је на путу до деветнаесте године, придобио бројну публику. Од оснивања је представљено 450 кореографских остварења, док је током сваког издања програме пратило преко 23.000 гледалаца и 120 акредитованих новинара из земље и иностранства. Током последњих година, које је одредила пандемија, упркос ограниченом броју места у позоришним салама, одржан је контакт са бројним гледаоцима захваљујући стримовању представа на друштвеним мрежама или директним и накнадним преносима на каналима РТС-а.
Јединственост Београдског фестивала игре, још једном је потврђена и чињеницом да се најављени програми нису отказивали, већ само одлагали до тренутка када би се стекли услови за реализацију. Зато су две претходне едиције постале прави маратон уметничке игре, у трајању целе календарске године.
Београдски фестивал игре се развијао захваљујући подршци Министарства културе Србије, Града Београда, амбасада и културних центара земаља учесница. За реализацију програма у Војводини, значајна је дугогодишња сарадња са Покрајинским секретаријатом за културу и Градом Новим Садом. Девет година заредом, Београдски фестивал игре реализује едукативне програме у сарадњи са Делегацијом ЕУ у Србији. Компанија НИС подржава манифестацију која значајно доприноси развоју културе и уметности у Србији. Подршка фестивалу који окупља најбоље светске уметнике и доприноси популаризацији наше земље у свету је логичан корак у складу са вредностима које НИС негује у оквиру свог друштвено одговорног пословања. Виса, као дугогодишњи генерални спонзор Фестивала, са великом посвећеношћу подржава Београдски фестивал игре, верујући у његову улогу у позиционирању наше земље на културној мапи света и желећи да за јединствено искуство уживања у савременој игри понуди погодност online куповине улазница. Ерсте банка као вишегодишњи партнер Фестивала настоји да врхунску уметност учини доступном најширој публици у Србији.
Традиционални пријатељи Фестивала су компанија Беиерсдорф са чувеним брендом Нивеа, Фондација Хемофарм, компанија Mozzart, ДДОР осигурање, Хеинекен, Адвокатска канцеларија Бојовић Драшковић Поповић и партнери, Телегроуп, Саобраћајно предузеће Ласта, и други.
ГЛАВНИ ПРОГРАМ
16. март, 20х| Опера Мадленианум
Линес Ballet, Сан Франциско
Кореограф визионар, Алонзо Кинг је променио начин на који посматрамо уметничку игру. По Форсајту, Кинг је “један од малобројних балет мајстора нашег времена”. Сарађујући са познатим композиторима, музичарима и визуелним уметницима, он ствара дела која се ослањају на разнолик низ дубоко укорењених културних традиција, дајући класичној игри нови изражајни потенцијал.
Алонзо Кинг посматра балет као науку, засновану на универзалним, геометријским принципима енергије и еволуције, развијајући тако нови речник покрета из класичних форми и техника. Комади “Лични елемент” и “Азот” су бисери из ризнице трупе Линес Ballet.
17. март, 20х| Опера Мадленианум
Театар Дортмунд / Лусија Лакара и Метју Голдинг
Светске балетске звезде Лусија Лакара и Метју Голдинг наступају на најпрестижнијим сценама у делима класичног репертоара. Овог пута, окупили су се око целовечерњег комада “Фордландиа” за који кореографију потписују четири кореографа Ана Хоп, Јури Посоков, Хуанхо Аркез и Кристофер Вилдон. Представа говори о људским идејама и стремљењима која премашују животни век, о ретким, утопијским пројектима који имају потенцијал да заувек промене свет. Као вапај у времену пандемије, играчи траже светлост на крају тунела, у нади да је удаљеност коју треба прећи незнатна у односу на вечност.
19. и 20. март, 20х| Опера Мадленианум
Пеепинг Том, Брисел
Након комада “Отац” и “Мајка”, “Дете” је трећи део породичне трилогије која проучава теме памћења, сећања и трагичног истраживања веза. У овом комаду, Габријела Каризо и Френк Шартије, лауреати Награде Јован Ћирилов у оквиру претходног, 18. Београдског фестивала игре, истражују изворе психозе из дечијег угла посматрања. Како се деца носе са одсуством, губитком, конфликтима? Постојеће окружење претвара се у низ чудних и надреалних слика, са ликовима који деле непријатељску атмосферу. У исто време, комад нуди праву позоришну радост, јер приказује невиђене ситуације и доноси емоционално искуство које личи на сан. По речима критике, творци трупе Пеепинг Том су овим комадом “још једном потврдили свој чудесни дар, и храбро увели злу Алису у земљу хорора.”
22. и 23. март, 20х|Битеф театар
Еурипид Ласкаридис, Атина
“Реликвија” је траг прошлости. Нешто што је остало иза нас, било да је то сећање, предмет, језик или биће. Заједно са публиком, чувени грчки перформер и кореограф Еурипид Ласкаридис урања у идеје о трансформацији и подсмеху које се немирно смењују између дирљивог и бизарног. Његов нестварно ангажовани соло је настајао у времену пуног усијања грчке кризе. Зато он предузима разигране ризике далеко од норме, испитујући границе нашег прихватања када су у питању нескладне и непознате ствари. Скривени аспекти кабареа, водвиља и урнебесне комедије креирају магију од обичне свакодневнице, водећи гледаоце кроз неочекивано узвишене тренутке.
26. март, 20х| Атеље 212
Компанија Ервеа Кубија, Кан
Роман Јасмина Кадре “Шта дан дугује ноћи” је основна инспирација за нови комад Ервеа Кубија. Реч је о делу текста у коме кореограф препознаје своју историју и корене, место и тренутак када су његови родитељи морали да напусте све и крену у непознато. Понирући у преиспитивање нашег времена, на пола пута између Алжира и Француске, он трага за једном од могућих истина. Чипка је по дефиницији пролазак кроз „дан“, дан у тканини, дан у материјалу, дан у животу, у историји... Она представља транспозицију људских и уметничких путева. Безброј нити се преплићу, као везе које спајају људе кроз историју и географију медитеранског залива. Дело се налази на раскрсници између врхуског умећа у композицији покрета и дубокој потреби откривања сопственог порекла.
29. март, 20х| Опера Мадленианум
Емануел Гат Данце, Марсеј
„Возљубави2020” се креће у простору набијеном референцама, контрапунктима и бескрајним могућностима, где покрет и звук изнова међусобно комуницирају, откривајући из другог угла очигледне, а готово ваздушасте пределе у којима се људи окупљају, раздвајају, гурају и вуку, преиспитују, одлучују и покрећу у напред. Савремени мјузикл за 14 играча, враћа незаборавну музику британског састава Теарс фор Феарс, кроз препознатљиве хитове настале током једне сјајне деценије. Славни Емануел Гат враћа се пред београдску публику, са кореографском одом звуку и вибрацији 80-их, са својим утопијским погоном и епском браздом.
29. март, 20х|Српско народно позориште, мала сцена
30. март, 20х|Битеф театар
31. март, 20х|Културни центар, Горњи Милановац
Ју Стромгрен компанија, Осло
У “Поткровљу” упознајемо три играчице снажних карактера. Разлози њиховог скривања нису сасвим јасни. Можда је у питању самоћа, самоубиство, бег од свакодневног, тражење пара ципела који већ дуго недостаје… Ипак, три је број за невоље, а затворене просторије су место за сукобе. Прича се окреће на неочекиван начин и приказује живот онако како се плашимо да га видимо – у самом језгру. Ју Стромгрен је чувени норвешки драмски писац, позоришни и филмиски редитељ, играч и кореограф, а “Поткровље” је представа која ће своју светску премијеру имати на 19. Београдском фестивалу игре.
1.и 2. април, 20х| Опера Мадленианум
4. април, 20х|Српско народно позориште, велика сцена
Батшева ансамбл, Тел Авив
Обмотани у наизглед произвољне покрете, играчи Батшеве испитују сопствене границе стварајући композицију силе, брзине и страсти. Стални процес истраживања Охада Нахарина храни се његовом бескрајном радозналошћу, оштром интуицијом и фасцинацијом телом и покретом. Комад „Три“ говори о проблемима савременог друштва, истичући улогу и снагу појединца. Критичари су назвали играче у овом комаду “божијим акробатама”, док су подвлачили “хипнотишућу игру од првог тренутка... естетско и усхићено искуство”, заокружујући свој осврт о “представи која милује душу и од које не желите да се растанете”.
3. април, 20х| Атеље 212
Лучијано Росо, Буенос Ајрес
“Апокалипсинк” је представа у 10 слика које се прате без прекида. Минималистичка инсценација омогућава Лучијану Росу да освоји позорницу, уступајући простор својим ликовима. Ти савремени карактери су бројни, њих готово четрдесет, које он редом тумачи терајући нас на размишљање о потпуној изолацији и технолошки повезаном свету у којем живимо. Истражујући дуалност између лика и његове психе, између глумца и његовог тела, између човека и његове духовности, он потенцира ове три везе током представе. Читав низ креативних аспеката присутан је у изванредном соло физичком театру. Владајући сјајно бројним дисциплинама, Лучијано Росо развија интерпретацију и покрет, музикалност и хумор, примењујући низ техника синхронизације, пантомиме и игре. То је свакако пут ка рањивости и најдубљим осећањима уметника, али и позив да га пратимо у његовим дрским и хировитим променама ликова и расположења, у компликованом свету који зависи од технологије и друштвених мрежа.
5. април, 20х| Југословенско драмско позориште
Емио Греко | Питер Ц. Шолтен, Амстердам
Јужноиталијанска дивља игра која је служила за избацивање смртоносног пауковог отрова из тела, постала је лек против депресије у време сиромаштва. Њихање које је чарлстон донео у периоду између два велика рата, требало је да ослободи људе од страха и учини да се одупру стегама… “Богохулна рапсодија” настала је током пандемијске кризе. Начин на који играмо је део живота. Заправо, игра и живот се преплићу. Шта можемо учинити да зауставимо пролазност? Додирните божанско или сажваћите земаљско, држите се на дистанци или се загрлите до смрти? Тишина пред олују. Раширили смо крила. Поп песма “Око света” Дафтпунка звучи ванвременски. Први налет ветра нас покреће. Извучени смо ка површини, док стопала остају чврсто усидрена у земљу. “Рапсодија” се надвија као ритуал у којем се жртвују одређене сигурности. Она је позив којим Емио Греко и Питер Шолтен сугеришу да прихватимо промене.
6. април, 20х| Битеф театар
Марко Д’Агостин, Болоња
Марко Д’Агостин је италијански уметник, лауреат бројних признања за најбољег младог извођача и креатора. Као играч, развијао се у трупи кореографа Најџела Чернока, коме упућује писмо и посвећује представу “Најлепши поздрави”. Писмо је настало са закашњењем од 8 година. Написано је некоме ко више не може да одговори, међутим “писма достављена прекасно, не подразумевају само пуко трајање путовања, већ уместо сазвежђа, нуде млечни пут садашњости“. Комад је позив публици да подели песму о заједничкој носталгији и реченицама које нису изговорене. У сенци времена које протиче и под светлошћу које се непрестано пројектује по сцени, одмотава се празан лист папира на коме треба започети једно немогуће писмо…
7. април, 20х| Опера Мадленианум
8. април, 20х| Српско народно позориште, мала сцена
Малпасо, Хавана
На захтев публике, у Србију се враћа кубанска трупа Малпасо. Изузетни играчи доносе овог пута нова дела популарне канадске кореографкиње Азур Бартон и чувеног шведског кореографа и редитеља Матса Ека, али и комаде које потписују Американка Робин Минеко и Кубанка Дајле Карезана. Сва дела су оригинално креирана за Малпасо, једино је Матс Екова „Жена са водом“ римејк истоименог комада који је настао за Краљевски шведски балет. Вече обећава различите рукописе и стилове, који славе врхунску игру.
9. април, 20х| Опера Мадленианум
Gauthier Данце, Штутгарт
Лабудово језеро! На помен ултимативног класичног остварења, слике и асоцијације надолазе саме од себе: језеро на месечини, игра малих лабудица, принц Зигфрид разапет између Одете и Одилије, зли чаробњак Ротбарт... Сведоци смо безброј традиционалних поставки, али и савремених тумачења, како на позорници, тако и на филму. Да ли је могуће још нешто рећи о „Лабудовом језеру”? Свакако да није, осим ако не смислите потпуно нови формат... Ерик Готје је замолио четири славна кореографа да креирају своју верзију овог балета за његову трупу из Штутгарта. Комади нису осмишљени како би чинили целовечерњу представу, већ са идејом да прикажу „Лабудова језера” у множини: композицију која садржи личне адаптације од којих свака траје око 25 минута, и које су стилски различите колико и њихови аутори: Мари Шуинар, Хофеш Шехтер, Кајетано Сото и Марко Геке.
11. и 12. април, 20х| Српско народно позориште, велика сцена
Балет џез Монтреал
Са посебним одобрењем Ленарда Коена, три међународно призната кореографа су била позвана да осмисле покрет на музику легендарних песама: Андонис Фоњадакис, Анабел Лопез Очоа и Исан Рустем. Њихов моћан и целовит кореографски свет, обасјава Коенов јединствен рад, и оживљава га захваљујући 14 изузетних играча трупе Балет џез Монтреал. Окружен тимом славних дизајнера, “Данце Ме” комбинује сценски, визуелни, музички, драматуршки и кореографски израз, а својеврстан спектакл има временски и географски ограничена извођачка права. Зато наступ, планиран још 2020. године, нисмо отказивали. У међувремену је нестао и Сава Центар, па ће се представа уместо у Београду, извести два пута у Новом Саду.