18. Слободна зона представља: Филмови који ударају у стомак

Погинула деца-војници у Израелу о којима нико не жели да прича, трауме силованих жена свих националности са подручја бивше Југославије, борба урођеника из Амазона и сељака из Еквадора за свој комад земље, љубав двеју жена рођена у концентрационом логору, неосуђивани педофил који се бори да сузбије своје пориве, само су неке од тема које ударају у стомак.

Представљамо вам најинтригантније филмове 18. Слободне зоне:

Спарта

Филм Улриха Зајдла многи фестивали су одбили да прикажу, што због контроверзне теме - неосуђивани педофил, тренер џудоа, који се бори са сопственим нагонима - што због тужбе родитеља румунске деце-глумаца да редитељ и продуцентска екипа нису испоштовали продукцијске протоколе у раду са малолетним лицима. Истрага у Румунији је у току. Улрих Зајдл је негирао све оптужбе. Удружење аустријских редитеља објавило је саопштење у којем критикује “брзоплете и неосноване реакције јавности” и позива медије и институције за “темељно и објективно анализирање чињеница”. Фестивал у Торонту је отказао светску премијеру филма, па је она одржана 18. септембра на фестивалу у Сан Себастијану, а након тога и у Хамбургу и Монтреалу. Ни Слободна зона се не устручава да га прикаже.

Спарта ће бити приказана у оквиру програмске целине ЕУ зона промена, поред филмова Прековремени рад Денија Котеа, Моја замишљена земља Патрисија Гузмана и Писање ватром Сушмит Гош и Ринту Томас. 

Моја украдена земља (This Столен Country оф Мине)

Када је Рафаел Кореа 2007. постао председник Еквадора, Запад му је финансијски окренуо леђа а Корео се окренуо Кини, препустивши јој контролу над рудама, нафтом и инфраструктуром. Редитељ Марк Визе прати двојицу активиста који се нису помирили са новом колонизацијом своје земље: вођу еко герилаца Паула Москеру и новинара Фернанда Виљависенсија. Ставивши своје животе на коцку, један брани најугроженије а други пише о најкорумпиранијима, распирујући гнев народа коме се отима вољена земља. 

Територија (Territory)

Реалистичан поглед на неуморну борбу домородачког народа Уру-еу-вау-вау против илегалних досељеника и бразилских сељака који су нелегално заузели заштићено подручје Амазона и почели да крче и пале шуму. Филм у режији Алекса Прица делимично користи и снимке припадника самог племена, које живи дубоко у прашуми Амазона без контакта са цивилизацијом, настале током три године ризиковања живота зарад разоткривања истине свету.  

Моја украдена земља и Територија део су селекције Зелена зона, у оквиру које ћемо имати прилике да видимо и домаће остварење Четири сунца и клавир Бориса Ковача. 

Невиност (Innocence)

Гај Давиди усудио се да дрзне у “осиње гнездо” и сними филм о израелској деци која су одбила да иду у војску, али су капитулирала под притиском система. Њихове приче никада нису испричане, јер се виде као претња по националну безбедност. Кроз нарацију засновану на језивим дневничким записима погинулих војника и малобројним кућним видео-снимцима осталим иза њих, филм описује њихове унутрашње патње и начине на који се деца и млади системски прате и притискају, корак по корак, од најранијег детињства, да ступе у војску и оду од родитеља. Невиност упозорава на друштвену и личну цену све веће глобалне милитаризације.

Веће од трауме

У свом документарном филму Ведрана Прибачић и Мирта Пухловски прате четири жене различитих националности које су, током рата деведесетих на подручју бивше Југославије, преживеле мучења, силовања и убиства вољених. Кроз трогодишњу групну психотерапију оне се суочавају са траумама прошлости и трагају за исцељењем. У време када и даље наилазе на комшијске погледе пуне презира и неразумевања, питање националности је још једно бреме које ће морати да збаце како би се окренуле будућности и поново пригрлиле радост живљења.

Нели и Надин (Nelly & Надине)

Љубав двеју жена била је табу четрдесетих година прошлог века у већем делу света, а још кад је рођена у концентрационом логору, била је толико незамислива да је скривана и од најрођенијих. Нели, разведена мајка двоје деце, белгијска оперска певачица и чланица покрета отпора, на Бадње вече 1944. у концентрационом логору Равензбрик срела је Надин, кинеску активисткињу и своју будућу доживотну сапутницу. Нелина унука Силви је контактирала са шведским аутором Магнусом Гертеном (Постати Златан) и пред његовом камером први пут отворила сандук са успоменама своје баке. Гледаоци тако, заједно са Силви, гледају кроз калеидоскоп једне (не)могуће љубави.

18. Слободна зона биће свечано отворена 3. новембра у Београду (мтс Дворана, 18.30), Нишу (19, Синеплекс) и Новом Саду (19.30, Арена синеплекс) српском биоскопском премијером филма Троугао туге овенчаног Златном палмом, у режији Рубена Естлунда. Улазнице за свечано отварање у Београду су у продаји на билетарници мтс Дворане и online преко Ticket.rs, по цени од 750 динара.

И ове године, део филмског програма Слободне зоне моћи ће да погледа публика у целој Србији јер ће платформа KinoKauch бити домаћин онлајн Слободне зоне од 9. до 23. новембра.

Овогодишњи фестивал подржали су потпрограм МЕДИА програма Креативна Европа, Министарство културе и информисања Републике Србије, Реконструкција Женски фонд, Секретаријат за културу Града Београда, Градска управа за културу Града Новог Сада, Филмски центар Србије и Француски институт.