Андреа Тофанели: Биг Бенд РТС је један од најбољих џез састава на свету

Биг Бенд Радио телевизије Србије, по први пут након 50 година од гостовања Мајнарда Фергусона (1928-2006.) у Београду, представља посебно одабране композиције из славног и прослављеног оркестра тог несвакидашњег џез уметника. Изузетни гост овог јединственог пројекта, на великом концерту 18. маја од 20 часова у Дому омладине Београда, је Андреа Тофанели, маестрални солиста на труби, виртуоз и инструменталиста који је имао част и привилегију да сарађује са Фергусоном. Тим поводом смо попричали са господином Тофанелијем о његовим сећањима на легендарног "The Boss"-a, као и о сарадњи са нашим реномираним џез саставом.

Имате импресивну каријеру џез музичара, коју су обележили бројни концерти, наступи на фестивалима широм света, учешће у великим ТВ продукцијама, многобројни снимци и музичка издања, као и сарадња са другим истакнутим колегама из света музике. Шта сматрате својим највећим професионалним достигнућем, и постоји ли неки музички сан или план који још увек нисте остварили?

ЏЕЗ ЛЕГЕНДА ПОНОВО У СРБИЈИ: Чик Корија у Београду слави 75. рођендан! (ВИДЕО)

Андреа Тофанели: Не бих издвојио ни једно конкретно искуство у својој каријери као оно најважније. Сви уметници са којима сам сарађивао, сви концерти које сам одржао, сви жанрови које сам свирао, све заједно је било изузетно важно за мој развој и у погледу свирачке технике и музички. Сва сазнања и различити изазови током каријере су ме подстицали да достигнем виши ниво у стварању музике и техници. Јасно, моја сарадња и пријатељство са Мајнардом Фергусоном били су врхунац моје каријере као трубача.Када сам први пут чуо његову плочу, још у време док сам похађао конзерваторијум, моментално сам рекао: "Желим да свирам као овај човек! То је оно што желим да радим до краја свог живота..." и почео сам да радим на усавршавању усне технике и тонског опсега. Заљубио сам се у ту импресивну енергију која је зрачила из његове музике и начина на који је свирао трубу, а коју никада нисам осетио слушајући било ког другог музичара у историји џеза. Имао је и јединствену мелодијску линију, коју бих упоредио са италијанским начином оперског певања, драматичним и предивним у исто време.

И данас налазим инспирацију у фантастичним музичарима, као што је Артуро Сандовал. Имао сам невероватну срећу да пронађем изузетног учитеља какав је био Армандо Гитала, некадашња прва труба Бостонског симфонијског оркестра, који ми је помогао да дођем до амбажуре неопходне за правилан приступ Мајнардовом стилу свирања. Гитала је био класични музичар, али један од најбољих свирача који је умео да помогне другим трубачима у превазилажењу проблема са амбажуром или њеном усавршавању. Заувек ћу му бити захвалан за то што је као учитељ учинио за мене и омогућио ми да на најбољи начин усавршим своју свирачку технику, једнако као што сам Фергусону захвалан што ме је примио у свој музички свет.

Познати сте као врсан трубач, између осталог и по специфичној лепоти тона и високим регистрима које достижете, уз невероватну контролу и опуштеност свирања истовремено. Да ли је могуће да музичар дође до таквог израза искључиво вежбом, или је за такве свирачке подвиге ипак неопходан урођени дар?

- Најважнији учитељ којег сам имао у каријери, господин Гитала, ми је говорио да увек можемо унапредити своје свирање. Није важно када, раније или касније током каријере, али ако сваког дана вежбамо добро и много, са исправним концептом, можемо веома напредовати. Овде не мислим на неке специфичне музичке вежбе (сваки уџбеник или метод је добар за вежбање трубе), већ на рад који се тиче исправног концепта свирања трубе, а подразумева амбажуру, дисање, свест, исправан положај тела, начин произвођења тона. Наравно, таленат је важан и прави разлику међу музичарима. У сваком случају, сматрам да лепота тона долази од тога како „певамо“ музику у глави. Свирамо оно што наша свест чује и осети, без обзира да ли је реч о класичној или џез музици. Рођен сам, одрастао и још увек живим у граду Ђакома Пучинија, чувеног оперског композитора..Одлично знам шта значи "предивно певање".

Велики део Ваше каријере посвећен је педагошком раду. Колико је то важно и за Ваш лични и уметнички развој? Из искуства рада са младим уметницима, како видите будућност џеза у 21. веку?

- Подучавање студената и професоре чини бољим извођачима, то је сигурно! Обожавам да предајем, посебно када могу да искористим лично искуство како бих помогао трубачима да превазиђу одређене проблеме у свом свирању. Мој отац Дино ме је научио да је преношење искуства младима, у свим сегментима живота, важно завештање за будућност. Волим да разговарам са мојим студентима, покушавајући да разумем не само њихове проблеме са музиком и техником свирања, већ и њихове личне проблеме, њихове карактере и начин на који размишљају. Јер, све је повезано када разговарамо о музици и свирању инструмента. Не волим сувопаран начин предавања. Понекад професори само покушавају да "продају" нешто што знају, не марећи заправо да пруже студентима потпуну психолошку, техничку и моралну подршку, која ће им бити од користи читавог живота.

Мислим да ће џез увек моћи да оствари интеракцију са свим другим жанровима који се појаве у будућности. Џез музика има способност прилагођавања и комуникативности са било којом врстом уметности или музике, што нам и историја врло јасно показује. Вероватно ћемо наставити да свирамо диксиленд у стилу Луја Армстронга и у наредном веку, као и би-бап или фанк... Чувајући традицију, џез музика ће свакако развијати нове изразе и боје, у складу са новим трендовима и развојем људског друштва. Мислим да ће креативни умови бити оно што је највредније у будућности.

Имали сте част да свирате са легендарним Мајнардом Фергусоном у његовом чувеном бенду. Можете ли нам рећи нешто више о том јединственом искуству? Како се сећате сарадње са њим, из професионалног, али и из личног угла?

- Као што сам већ поменуо, Мајнард је имао највећи утицај на моје свирање трубе, још од када сам први пут чуо његов албум. Он је био чиста инспирација, не само као трубач и музичар, већ и као човек. Духовност му је била веома важна, на сваком концерту пре изласка на сцену,имао је обичај да пева мантру за ширење среће људима кроз своју музику. Волео је да помаже младим, талентованим музичарима, које је радо примао у свој бенд. Многи од њих су постали веома познати и успешни, управо захваљујући његовој подршци и помоћи.  

Први пут сам упознао Мајнарда тек 1997, када је после много година поново је дошао у Италију, да наступа на Сори џез фестивалу у Лигурији. Било је лето, сео сам у кола, одвезао сам се до концертне дворане и чекао њега и бенд да стигну на тонску пробу. Бенд је стигао тек касно поподне, тако да сам провео неколико сати на сунцу које је пржило. Гледао сам док су музичари излазили из аутобуса, Мајнарда није било међу њима. Они су радознало гледали у мене, јер сам потпуно сам стајао испред  зграде и чекао их. Господин Ед Сарџент, Мајнардов менаџер турнеје, ми је пришао и са смешком рекао: "Трубач?". Одговорио сам: "Да, и Мајнардов обожавалац!". Био је јако љубазан, почели смо да разговарамо док је бенд улазио да се припреми за тонску пробу, на коју ме је и позвао како бих се упознао са момцима и чуо их како свирају. Сви су били јако пријатни, распитивали су се око моје каријере у Италији, концерата на којима сам свирао, ТВ емисија у којим сам учествовао... На крају пробе Ед ме је позвао да кренем на вечеру са бендом, па смо сви наставили дружење и разговор, а након вечере ме је питао да ли бих лично отишао по Мајнарда у хотел и својим колима га одвезао до концертне сале. Био сам веома изненађен овим предлогом – тек што смо се упознали! Неколико година касније, Ед ми је рекао како је одмах осетио моју позитивну и пријатељску енергију, и да је био сигуран да сам права особа коју треба представити Мајнарду. Отишао сам до хотела и када сам се први пут срео са Мајнардом умало се нисам онесвестио – мој сан се остварио! Био је изузетно драг и љубазан према мени, загрлио ме је и почео да ми прича о Италији и оперској музици. Одвезли смо се до дворане и провели још мало времена у разговору пре наступа, а на концерту ми је и посветио једну од нумера коју је одсвирао. На крају смо сви заједно отишли у паб, попили неколико пива и провели остатак вечери у сјајном дружењу. Нисам одсвирао ни један тон... наше пријатељство се једноставно родило, и то ван било каквог контекста свирања. Чисто пријатељство! Потом сам, 1999. године, снимио "Мајнард Фергусон" концерт, који је обично изводио са Оркестром Стена Кентона. То је био први пут да га је неко снимио, још од педесетих година, и он је заиста био веома одушевљен, јако му се допало. Од тог тренутка имао је обичај да о мени говори као о "италијанском Мајнарду Фергусону", чак ме је тако и представљао људима. То је за мене била највећа могућа част. Захваљујући Еду Сарџенту који нас је упознао, Мајнард и ја смо остали у контакту све до његове смрти 2006. године. Често сам био гостујући члан његовог бенда, наступали смо заједно много пута у Италији, широм Европе и САД-а. Када је преминуо, био сам позван да као солиста учествујем на концерту који је у његову част одржан у Ст. Луису (САД), и одсвирам нумеру "Tenderly". Заувек ћу бити захвалан Мајнарду и Еду за све невероватне емоције и пријатељсво које смо поделили. Само још једно сећање... Све Мајнардове ствари пренете су у "Jazz Трумпет Мусеум" у Шерману, Тексас. Када сам отишао да га посетим, директор музеја господин Бил Колинс, показао ми је Мајнардов лични адресар у којем је било забележено само неколико телефонских бројева. Међу њима је био и мој, записан Мајнардовом руком лично... Морам да признам да сам заплакао када сам то видео.

Као специјалан гост на концерту Биг Бенда РТС-а, 18. маја у Дому омладине Београда, свираћете омаж посвећен Фергусону. Реците нам нешто више о сарадњи са овим нашим истакнутим џез саставом и програму који ћете заједно извести.

- По мом мишљењу, Биг Бенд РТС је један од најбољих џез састава на свету. У њему свира толико дивних музичара! Једног од њих познајем боље, то је Драгослав "Freddie" Станисављевић, леад трубач, са којим сам пријатељ већ много година. Он је фантастичан музичар, а цео бенд звучи невероватно. Дуго смо разговарали о програму који би био омаж Мајнарду Фергусону пре него што смо га склопили. Почаствован сам што ћу свирати са Биг Бендом РТС-а и даћу све од себе на овом концерту. Што се тиче програма, извешћемо неке од најпознатијих нумера из Мајнардовог репертоара. Снимио је преко 60 албума, свирајући све стилове џеза, од класичног до модерног. Изабрали смо композиције за које мислимо да на најбољи начин представљају његов опус и музички укус, у различитим жанровима. Нумере као што су "Мариа" (која је у САД постала обавезан део репертоара за сваког трубача који свира у високом регистру), "Гот the Спирит" и "Tenderly" (из његовог би-бап периода), "MacArthur Парк" (Мајнардово извођење је постало велики хит, али и прави изазов за сваког трубача који жели да свира у његовом стилу), "Chameleon" "Бридге Овер Троублед Water" i "Hey Јуде" (из периода који је провео у Великој Британији), и наравно "Gonna Fly Now" из чувеног филма "Роки" (најрепрезентативнија нумера из његовог свирачког опуса, до дан данас једина биг бенд композиција која је ушла на Билбордову топ листу популарне музике). Биће ми изузетно велика част да изведем овај програм са Биг Бендом РТС-а.

Улазнице за концерт Андрее Тофанелија и Биг Бенда РТС су у продаји преко ЕВЕНТИМ мреже, по цени од 500 динара.