БЕОГРАД ДАНАС: Вечна кућа једног од највећих умова у историји човечанства - Музеј Николе Тесле у Београду

Музеј Николе Тесле у Београду представља јединствену институцију науке и културе у Србији и свету. Овај значајан музеј смештен је у "Генцијановој вили" у Београду, где чува оригиналну и личну заоставштину једног од највећих научника и проналазача у историји - Николе Тесле.

Никола Тесла, српски и амерички проналазач, инжењер електротехнике и машинства, рођен је 10. јула 1856. године у селу Смиљан, у тадашњој Војној Крајини Аустријског царства (данашња Хрватска), у српској православној породици као четврто од петоро деце оца православног свештеника Милутина и мајке Георгине. 

Његово име данас је синоним за револуционарне доприносе у области електротехнике и многе друге иновације које су промениле свет. Теслина генијалност и оригиналне замисли довели су до стварања бројних изума који су променили ток науке и технологије.

Међу најзначајнијим Теслиним проналасцима налази се даљинско управљање, наизменична струја, асинхрони мотор, X-zraci, радио, Теслин калем и наравно, бежични пренос електричне екергије. Његов систем наизменичних струја омогућио је знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на велике даљине. Осим тога, Тесла је дао значајан допринос у преносу и модулацији радио сигнала.

Никола Тесла је преминуо на православни Божић, 7. јануара 1943. године у својој 87. години, сиромашан и заборављен у својој хотелској соби у Њујорку. Ипак, његова заоставштина остаје неизбрисива. Он је једини Србин по ком је названа једна међународна јединица мере - "Тесла", која се користи за густину магнетског флукса или јачину магнетског поља.

Након Теслине смрти, брига о његовој имовини према судској одлуци америчких власти из јануара 1943. године, припала је Сави Косановићу, сину Теслиног најмлађе сестре Марице. Сава Косановић, српски политичар, публициста и дипломата, који је тада боравио у избеглиштву у Њујорку, дошао је у посед Теслине заоставштине. Залагањем Саве Косановића, 1951. године сви Теслини лични предмети и списи пренети су у Београд, где је Сава поклонио целокупну заоставштину држави.

Музеј Николе Тесле у Београду отворен је за јавност 20. октобра 1955. године, и био је први технички музеј у тадашњој Југославији. На отварању музеја, представљена је стална поставка са верним моделима по Теслиним нацртима, која је привукла велики број посетилаца.

Музеј Николе Тесле данас поседује богате и изузетно вредне колекције које обухватају преко 160.000 оригиналних докумената, преко 2000 књига и часописа, преко 1200 историјско-техничких експоната, преко 1500 фотографија и стаклених фотоплоча оригиналних техничких цртежа, као и преко 1000 планова и цртежа, а апсолутно најважнији део ове установе представља урна у облику сфере, у којој се налазе Теслини кремирани посмртни остаци.

Управо у просторијама Музеја Николе Тесле у Београду, традиционално је прослављен 10. јула 2023. године Теслин рођендан. Посетиоци су имали прилику да се упознају са Теслиним делом, генијалношћу и научним достигнућима која су обележила модерну цивилизацију.

Музеј Николе Тесле у Београду је не само научно и технолошко упориште, већ и место које нас подсећа на изузетног научника и визионара. Његова заоставштина ће заувек остати инспирација и подстрек за генерације које долазе, а музеј остаје трајни сведок Теслиног неисцрпно креативног духа.

Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.