ЕМИСИЈА „СРЦЕМ КРОЗ РАВНИЦУ“ У БУДИМПЕШТИ: Спектакуларни час историје о опстанку Срба у Мађарској

Колико је српство и љубав према свом језику и вери услов среће и опстанка једног народа покушали смо да откријемо у градовима Мађарске у којима српска мисао и идеје живе већ вековима. У тим местима кроз историју Срби су показали спремност не само да се боре за своја права, већ и да својим идејама другима чине живот бољим и хуманијим.

Популарни водитељски пар Нина Радуловић и Славиша Чуровић у земљу наших северних суседа отишли су да открију у које време је Будим био десна рука Београду и колико је јака веза између нас и овог дивног града. Колико су били моћни Срби Будимци и како су се водиле борбе за српска права. Град који је спојио два имена, центар српства од Велике сеобе до ослобођења Београда од Турака, прва варош српског народа у Будиму...

Велика сеоба учинила је да су у Будимпешти живели наши преци они први и најважнији, иако ван етичке масе свог народа. Они су у престоници мађарских краљева бринули о целом српском народу. Није случајно да су се и патријарх Арсеније Чарнојевић, а по његовој смрти и његови наследници, сви редом обраћали за савет и помоћ Србима Будимцима. А ови су их заиста и помагали у свим правцима. Будимци су се борили против државне власти, која је хтела да окрњи права српског народа и заиста тужна је у то време била судбина Срба у Будиму.

Тада је то изледало као да су се против њих борили и људи и природа. Далеко од своје етничке средине, а у средини која их није волела без одређеног правног положаја били су остављни самовољи не само локалних власти већ и појдединаца који су их економски крајње искоришћавали. Поред ових недаћа, снашла их је и једна велика поплава и две куге које су их тотално упроастиле и материјално и морално. Све етничке групе, па и Немце који су у Будиму доминмирали готово су збрисане или сведене на минимум.  

На срећу тежиште српског живота прелази у Пешту која почиње да се развија великом брзином, јер је имала несразмерно повољније услове у односу на Будим... И већ у 18. веку Пешта која је била насењена Мађарима, прогутала је Будим не само у привредном већ и у етничком погледу.

Будимска српска црквена општина основана је у 18. веку и једна је од најбројнијих и најутцајнијих заједница у северном делу Краљевине Мађарске. Седиште српске православне епархије будимске је било у Сентандреји али је од 18. века устоличење епископа вршено у будимској катедралној цркви. 

Главни град Мађарске имао је велики утицај за развој Србина, једног од највећих научника у историји света. Реч је о Николи Тесли који је своје прво радно место као инжењер имао у Бидимпешти. У питању је зграда новоосноване телефонске централе браће Пушкаш, која данас нажалост више не постоји. 

Судбина је хтела да на њеном месту буде дечије игралиште а његово највеће откриће десило се баш ту где је шетајући са својим техничаром у градском парку открио како се може помоћу наизменичних струја произвести обртно магнетно поље што је основа мотора наизменичне струје.

Нина и Славиша поред бројних историјских и културних споменика обишли су и чувену гостионицу "Два златна јелена" чији је власник био уважени будимски адвокат и велики српски родољуб Сима Игњатовић.

Најзначајније место за један народ у другој држави јесте место где станује култура. Удружење уметника "Круг" који првенствено чине српски уметници из Мађарске, све више је присутно и у културној сфери Мађарске јавности, чувајући српску културу и негујући њену традицију и обичаје.
Обишли смо и Цркву Великомученика Георгија, Текилијанум, Српску основну школу "Никола Тесла" и културни центар "Венац".

Не пропустите,"Срцем кроз равницу" специјал о историји Срба у Будиму, цетвртак, 23. септембар у 17.30х премијерно на Балкан Трип каналу.