Знате ли да је ОВА ФРЕСКА настала за време живота Светог Саве: Овако је први српски архиепископ заиста изгледао
Православна светиња, којој на поклоњење долазе народи свих вера и нација, дочекала је велики јубилеј. Ове године намирује се тачно осам векова од када су краљ Владислав и његов стриц Свети Сава подигли цркву.
Православна светиња, којој на поклоњење долазе народи свих вера и нација, дочекала је и велики јубилеј. 2019. године када се намирило тачно осам векова од када су краљ Владислав и његов стриц Свети Сава подигли цркву.
У тој цркви, на међама западне и византијске цивилизације, зачела је духовна и културна историја средњовековног здања. У много чему, у контексту ширем од српске заоставшине, оно има предзнак први или међу првима. Подигли су га син и брат првог краља из лозе Немањића. Први српски архиепископ и просветитељ у њему је често боравио и након смрти више од три и по године почивао. Његове фреске су међу најзначајнијим хришћанским реликвијама, а једна од њих била је уводни кадар првог уживо поздрава Европљана Американцима. Још много разлога је који дају на вредности манастиру Милешева и оправдавају број од 200.000 посетилаца који годишње обиђу храм код Пријепоља.
СВЕТОСАВЉЕ И СРПСКА ЕСТРАДА: Разговарали смо са познатима о Светом Сави - погледајте како су се снашли
Позната слика крије истину о животу ауторке: Варала мужеве са мушкарцима и женама, клањала се једино уметности и новцу
НАЈЛЕПША ФРЕСКА НА СВЕТУ НАЛАЗИ СЕ У СРБИЈИ: Због своје лепоте, изазивала је велику пажњу на светским изложбама
- Милешева је један од наших најзначајнијих манастира. Две године после смрти Светог Саве, његове мошти су, на захтев краља Владислава, из Трнова пренесене у манастир и ту су биле до 1597. када су их Турци однели и спалили на Врачару. У Милешеви је половином 16. века радила трећа по реду штампарија код Срба, у којој су штампане црквене књиге, псалтири и молитвеници од којих је само неколико сачувано и који се налазе у Народној библиотеци Србије, Матици српској, САНУ и Музеју СПЦ. Штампарија је била тајна и налазила се под плафоном припрате, али су је Турци открили и запалили. Још једном је обновљена и после неког времена је престала са радом - објашњава Славољуб Пушица, историчар - музејски саветник и дугогодишњи директор Музеја у Пријепољу.
Манастир је за време Турака седам пута паљен и разаран, али увек обнављан, последњи пут у другој половини 19. века. Без обрзира на то што је деценијама црква била без крова, у њој су сачувани делови фресака из 13. и 16. века.
- Најзначајнија је фреска Светог Саве јер је настала за време његовог живота. Он је позирао фрескописцу који га је верно насликао, онако како је изгледао у том тренутку. То је једина оригинална фреска Светог Саве, све остале су копије фреске из Милешеве. Друга по важности је Богородичина. Једна је од само три у свету на којој Богородица у наручју не држи Исуса Христа већ преслицу. Трећа по важности, али најпознатија, је фреска Белог Анђела - Анђела Гаврила који руком показује празан Христов гроб, односно Христово васкрснуће - испричао је Пушица.
