Да ли знате причу о ПОРЕКЛУ СРПСКЕ ХИМНЕ? Појавила се на крају позоришне представе, а ево како је првобитно гласила

Један од главних симбола Србије, химна “Боже правде”, од 2006. године поново је постала званично обележје наше државе, а њен настанак датира још с краја 19. века.

Наиме, сам почетак текста наше химне је завршетак драмске представе “Маркова сабља”, премијерно одигране 10. августа 1872. године у част пунолетства једног српског монарха.

После атентата на Кнеза Михаила, власт је преузело намесништво, до 18. рођендана наследника, Милана Обреновића, који је био малолетан, а због чије прославе је и по први пут изведена представа Маркова сабља. Деценију касније, аутори су мало изменили тексти и створили “Боже правде”, која је тада постала химна Краљевине Србије.

Текст је створио Јован Ђорђевић, инспирисан сатиричном “Народном химном” песника Јована Јовановића Змаја, а композитор је био Даворин Јенко.

Иако је од после мајског преврата и доласка Карађорђевића химна била промењена, и сам Краљ Петар је схватио да је Боже правде најмилозвучнија нумера у коју су уткане саме вредности овог народа, те је већ 1909. године поново ову нумеру прогласио химном Србије.

Представа “Маркова сабља” постала је толико популарна, да се изводила и годинама касније, а овако гласе стихови са њеног самог епилога, уткани у шињел тренутне српске химне, Боже правде:

“Боже правде ти што спасе
од пропасти до сад нас!
Чуј и одсад наше гласе 
и од сад нам буди спас!

Моћном руком води брани
будућности српске брод;
Боже спаси Боже Храни
Српски народ српски род!

Једна воља да задахне
сложна срца Боже дај!
Па да српству зора сване,
дугој беди дође крај!

Да нам сину лепши дани,
да слободе сазре плод;
Боже спаси, Боже храни
Српски народ српски род!

У изворном позоришном комаду, коришћен је стих "српског краља", док је по Уставу републике Србије званична верзија "Српске земље, српски род".