Како је настала прва псовка у српском филму? Главни "кривац" Љуба Тадић - изговорио је иако није била у сценарију

Рођен у Ужицу, Љуба Тадић је свој глумачки пут започео веома млад и убрзо се прославио као снажан и аутентичан глумац. На позоришној сцени бриљирао је у класици и модерним драмама, остваривши значајне улоге у Народном позоришту у Београду, где је постао симбол врхунске глуме.

Управо он је био први глумац на нашим просторима који је изговорио псовку на филмском платну. 

Његова бриљантна интерпретација мајора Курсуле у култном филму "Марш на Дрину" обележила је епоху. Говорећи о том филму, Тадић је својевремено испричао како се десио "пех" са псовком. 

"По сценарију је требало и ја да одем на коњу са Гаврићем, али ја сам волео да оставим Курсулу тамо на Церу. То је некако лепше, јер сам волео тог Курсулу, ту улогу, ту личност. Лепо написана личност, лепо постављена. И убеђивао сам Жику Митровића (редитеља) да треба да погинем, а Жика се није сложио са тим. Пошто је екипа била компактна, сви су били сјајни тамо, а био је Душко Пирос (Живковић) са којима сам био велики пријатељ, он је пиротехнику правио, па сам Душка анимирао да ту упали две-три гранате".

Тадић је даље испричао како је импровизовао сцену: 

"Нашао сам један корен тамо и господина Милорада Марковића, он је снимао, замолио да ли он хоће? Он је рекао да хоће. Био му је асистент Божа Милетић и он је хтео да дође. И ми смо то снимили кад се завршило снимање. Жика је то чуо и љутио се… Ми смо само у једном кадру то снимили. Договорили смо се, ставио камеру господин Марковић, и ја треба да утрчим, Душко Пирос да опали иза мојих леђа ту гранату, он ме удари по леђима, ја да се наслоним на једну грану, дођем на тај корен да седнем и погледам у Дрину".

Када се, међутим, од детонације копоран запалио и почео да га жари, Тадић се окренуо према реци и спонтано изговорио: "Дрино, ј... ти" пре него што је спустио главу као да је мртав. Смех и паника су уследили када је рекао екипи: "Гасите! Гасите!" али су они инсистирали да кадар траје још неколико секунди, док су му тек касније угасили пламен.

Након снимања, уметнички директор Радош Новаковић прегледао је материјал са редитељем Жиком, који је покушао да прикрије псовку:

"Шта ово Љуба каже?" "То су они сами тамо нешто мували, не знам ко је подвалио то… без везе је то", одговорио је Жика, али Новаковић је инсистирао: "Шта Љуба каже у том кадру?" "Каже: ‘Дрино, ј... те’. Како то може да каже?"

На опште изненађење, Радош је био одушевљен: "То је крај филма! Па то је супер!".

 И тако је ова спонтана сцена постала легендарни завршетак филма, обележивши га као први домаћи филм с псовком.

Тадић је оставио дубок траг на српску и југословенску културну сцену напустивши овоземаљски свет на данашњи дан 2005. године. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.