Ко је била ХЕРА: Богиња која је пратила и штитила ЖЕНЕ - Поредили су је са овом светом животињом
Уколико пратите митологију, ово је текст за ваш истанчан и префињен укус.
Ко је била Хера? Она није била само Зевсова сестра-супруга, већ и божанство које корен вуче из праисторијског веровања у Богињу Мајку - тако барем поједини хипотетишу, иако баратају само посредним доказима. Ипак, Хера, римска Јунона, неспорно је била једно од најважнијих небеских бића старог века.
Хера је била богиња брака, жена, фамилије, заштитница мајки током порођаја, а као супруга (и сестра) Зевса, уједно и краљица богова. О њеном родослову сте могли више прочитати у претходном тексту, посвећеном господару Олимпа, а тамо такође могли стећи и неку општу слику о њој, али ево неких нових детаља.
Прича која се крије иза Предићевог ремек-дела "Сироче на мајчином гробу" је тужнија од саме слике
Данас је Света преподобномученица Евдокија: Ева Рас види у њој покојну ћерку Круну - Бол и јецаји неутешне мајке
Да ли знате ко је била "Косовка девојка" са слике Уроша Предића?
Мрзела је хероја Херакла зато што је био син Зевса са смртницом Алкменом; док је још био дете, послала је змију да га нападне у колевци а касније је на њега слала и Амазонке, између осталог - ето каква је богиња била Хера. (Херакле је змију задавио)
Атина, једна од неговатељица Херакла, однела га је Хери да га подоји, а ова се, не препознавши га, сажалила и дала му дојку; он је сисао тако снажно да је богињу заболела иста, па га је одгурнула а њено млеко попрскало небеса, те је тако настао Млечни пут (на грчком Галаксијас, те отуда и долази реч за галаксију) - и таква је богиња била Хера.
С друге стране, помогла је Јасону, који се никада не би домогао златног руна да није било ње: ако сте читали наш текст о Медеји, сетиће те се да су она и Атина наговорили Афродиту да учини Хелијеву унуку, принцезу колхиђанску, лудом за Јасоном. Раније, пре свега тога, њена лепота распалила је пожуду њеног брата Зевса, али пошто није хтела да му се пода, он јој је пришао играјући управо на карту њеног сажаљења, узевши облик уплашене птичице, коју је она привила уз своје груди. Тек тада се Зевс открио и насрнуо на њу, али она се бранила док јој није обећао да ће је оженити; ово одлагање је само разбуктало пожуду Зевсову, па је њихово свадбено весеље трајало 300 година (ако верујете Калимаху, а нема разлога да му не верујете).
Зевсова неверства која су уследила, ретко су Херу изазивала да се сукоби с њим, обично се светила другим богињама и смртницама које је овај завео и силовао; али једном му се осветила тако што је сама зачела дете, и родила хромог Хефеста, којег је послала да живи међу смртницима (о томе ћемо кад на ред дође ковач богова).
Једном се толико наљутила да га је напустила и лутала Земљом док није дошла до куће у којој је одрасла; али је Зевсу много недостајала (упркос свему он ју је волео), па је организовао лажно венчање са наводном принцезом у близини њене куће, да би је привукао. Хера је дошла и затекла га како се жени њеном статуом, па је почела да се смеје, све му опростила и вратила се на Олимп да преузме поново улогу краљице света.
Неки сматрају да су најстарији храмови Грка заправо били посвећени њој, и да је она најстарије, хтонско божанство из дубоке праисторије, од пре доласка Грка, који су на Балкану затекли следбенике њене, матријархатске религије, можда чак и монотеистичке, мада за све то ипак нема много доказа (постоје докази о Богињи Мајци, али то није исто). Ипак, интересантно је како се у том контексту тумачи Херина љубомора због Зевсових несташлука: као њен отпор „Зевсовом” освајању духовног домена, које је вероватно пратило физичку инвазију, али не ону Дорску, под условом да се она уопште и десила, већ првобитну, ону која је Грке довела на Балкан пре цирка четири хиљаде година.
Било како било, Стари Грци су је поштовали безмало као Зевса, градили јој храмове и светилишта, обраћали јој се за помоћ, захваљивали када би све прошло како треба, посебно током и после порођаја, који је у старо доба, или боље рећи, све до скоро, био за мајку клацкалица између живота и смрти.
Она је једина богиња што је жену пратила и штитила од почетка до краја живота
И Римљани су је поштовали, али је нису звали Хера; они су имали своје божанство по имену Јунона, које вероватно није изведено из Хере, већ се изгледа развило засебно, мада су њих две још у антици биле изједначене. Тако су митови и веровања с њима у вези кретали двосмерном улицом (иако је само једна трака била загушена, она која је водила из Греције ка Лацију), или боље рећи тросмерном, јер треба поменути и етрурску богињу Уни.
Хера је због својих крупних очију често била симболично повезивана са кравом, као светом животињом, али и с пауном, чије перје, када се рашири, има "очи”: а симбол Јуноне је такође био паун. Коначно: месец јун, и тада и сада најпопуларнији за венчања, име носи по Јунони - односно Хери.
Србија Данас/Телеграф/Пренео:А.Р.
