Лукас: Кустуричина музика одводи у други свет
- Волео бих да сарађујем са Емиром, причао сам са њим о томе - изјавио је славни музичар.
“Гитариста са 1.000 идеја”, “гитариста са глобалном гитаром”, “гитариста који свира као што је Салвадор Дали сликао”, “најоригиналнији и најиновативнији гитариста данашњице”, само су неке од оцена критичара када је у питању амерички музичар Гери Лукас, гост овогодишњег “Кустендорфа”.
Лукас је свирао на отварању уз неми филм “Међучин” Рени Клера из 1924. године, а придружио се и синоћ Емиру Кустурици и његовом “Но Смокинг Оркестру” на концерту у биоскопској сали “Проклета авлија”.
“Волео бих да сарађујем са Емиром, причао сам са њим о томе и из њега је избио ватромет идеја. Надам се да ће се то остварити. Било би фантастично радити са Кустурицом. Много поштујем његов рад. Када сам људима у Њујорку рекао да идем код Кустурице, реакције су биле: Мораш да му кажеш за мене, променио је мој живот са својим бендом. Та циганска музика те заиста одведе у други свет”, рекао је Лукас у интервјуу Танјугу.
Највише ужива, како каже, када са својом гитаром прати пројекције немих филмова.
“То је за мене као сеанса. Спонтано реагујем на слике са платна. Покушавам да уђем у душу глумаца, од којих је већина преминула, али духови живе заувек. Својом гитаром покушавам да их вратим у живот. То су моменти екстазе и покушавам да то изразим звуком гитаре”, истакао је Лукас.
Свирао је широм света уз филмове “Голем”, “Драцула”, “Vampyr”, “Франкестеин” и друге.
“Свирам уз много хорор филмова. То је рефлексија моје младости зато што сам као дечак био фасциниран филмовима о чудовиштима и онда сам пронашао магазин ''Фамоус Монстерс оф Филмланд'' који је обликовао многе умове који су радили хорор филмове. То је била Библија за многе”, рекао је Лукас.
Додаје да није фан савремених хорор филмова.
“Магија у старим филмовима је данас постала превише ескплицитна, превише је насиља. Најбољи хорор филмови су они који буде машту гледаоца, а у новим филмовима је превише крви и насиља. Свирам и уз филмове других жанрова. Последње што сам радио је нема комедија ''Too much Johnson'' Орсона Велса из 1938. У фебруару ћу у париској Кинотеци свирати уз мелодраму. Све је то рефлексија моје љубави из детињства када сам у подруму своје куће комшијама приказивао филмове и наплаћивао улаз”, испричао је Лукас и додао да осећа да је дотакнут нечим што је изван нашег универзума, “што би неко назвао натприродним”.
Своју каријеру Лукас је започео сарађом са херојем свог детињства мултиинструменталистом Дон Гленом Влиетом, познатим као Цаптаин Беефхеарт, наставио са Џефом Баклијем, а његова интересовања се крећу широким распоном од индијске “world мусиц” до мађарске традиционалне музике.
“Интересује ме све што ме дотакне, што пробуди страст у мени, али све у својој основи има блуз. То је заједничко за музику широм света, мађарску, кинеску, индијску. Само на први поглед оне делују као различите, али блуз је есенцијални иако се можда не чује на прво слушање”, рекао је он.
ПРЕЛЕПА ГЛУМИЦА ПРЕЛОМИЛА: Не жели да игра у модерним филмовима - "жене обавезно силују!" (ФОТО)
Лукас истиче да има фантастичне музике свуда по свету и да трага за оним што ће га покренути.
“Нешто у мени ме тера стално да продрмам молекуле универзума”, на најбољи начин је Лукас описао силу која га покреће да својом гитаром константно истражује музику света.
Леонард Бернштајн, Џеф Бакли, Џон Кејл, Ник Кејв, Крис Корнел, Дејвид Џонсон, Лу Рид, само су нека од имена са дугог списка Лукасових сарадника.
“Сарађујем са људима чији рад ценим и волим. Крајњи производ сваке сарадње, мислим, да је много већи од онога што свако од нас појединачно може да постигне”, рекао је Лукас.
Посебно је поносан на албум “Граце” који је урадио са Баклијем. “Мислим да смо направили нешто много веће од нас самих”, оценио је славни гитариста.
Коментар листа “Њујорк Тајмс” да свира као што је велики Дали сликао, за њега је велики комплимент.
“Дали је имао јединствену технику, његове слике су врло моћне, невероватно свеже, понекад гротескне, али прелепе. За мене је поређење са њим велики комплимент јер упућује на технику коју сам сам развио. На свом музичком путовању радио сам са великим музичарима које су људи обожавали и морао сам да развијем јединствену технику да бих достигао мајсторство њихових ремек дела”, објаснио је Лукас.
Истиче да није лако, на пример, дело за клавир изводити на гитари, али му је то омогућило да развије технику коју је затим несвесно користио и у свом раду.
Оно што га највише покреће и мотивише јесте свест да својим делом задиви људе, да његов рад има сврху.
“Када си млад, све делује магично, али касније страст и уживање зна да спласне, али важно је у срцу сачувати исту радозналост коју сте имали као дете. Трудим се да тај дух очувам. И даље радим ствари које су ме узбуђивале када сам био клинац”, истакао је славни гитариста.
Тренутно ради на новом пројекту са кинеском певачицом Феј Феј Јанг, која је песму “Граце” превела на мандарински, наставља са трибјут програмом Цаптаин Беефхеарту и нада се сарадњи са Кустурицом.
“Има толико људи са којима бих волео да сарађујем. Много је тамо музике, само је треба приметити, а ја сам навучен да се томе посветим”, нагласио је за крај разговора Гери Лукас.