Чувени српски песник добија споменик у Новом Саду: Тешка судбина обележила је његов живот, али његов писани траг и данас живи
Уметник је рођен у Мокрину, али је Нови Сад волео као да му је родни град. Оставио је немали траг својим делима и многи га сматрају једним од највећих песника свога доба.
Готово четири деценије након смрти чувени песник Мирослав Мика Антић добиће своје обележје у Новом Саду, граду који је волео као свој родни Мокрин. Великом уметнику биће подигнут споменик, а идеја о томе да Мика Антић има своје обележје у Новом Саду потиче још од 2015. године.
Иницијативу је објавио Одбор манифестације "Антићеви дани" која се већ 17 година сваког марта, тако да захвати и његов рођендан, одржава њему у част. На Савету за културу и информисање Скупштине Града Новог Сада је, затим, да идеју подржи поготово стога што она потиче још од 2015. године од двојице оснивача "Антићевих дана" - тадашњег председника градске Скупштине Зорана Вучевића (1939-2021) и књижевника Драшка Ређепа (1935-2019).
Како је на заседању рекла председница Скупштине Града Новог Сада Јелена Маринковић Радомировић, споменик би требало да буде оличење уметничког израза који ће подсећати на Мирослава Антића и на његово богато и драгоцено уметничко стваралаштво.
Мика већ годинама има бисту у новосадсом Дунавском парку где делегације ђака и градских делегација сваког 14. марта поводом његовог рођендана полажу цвеће. И даље није познато тачно место где ће се налазити будући споменик, али се претпоставља да ће заузети истакнуто место у центру града, у близини бронзаних фигура Змаја и Лазе Костића.
Мирослав Мика Антић (1932-1986) оставио је велики траг у књижевности, а бавио се и сликарством, новинарством и филмом. Био је уредник београдских и новосадских дневних листова, а режирао је филмове "Доручак са ђаволом", "Свети песак", "Широко је лишће" и "Страшан лав".
Микини "Плави чуперак" и "Плава звезда" обележили су књижевност за децу, а сабрана дела славног песника објављена су у 15 томова 1998. године од стране издавачке куће "Прометеј".
Антић је преминуо након дуге и тешке борбе против канцера вилице, а на вечни починак испраћен је на Новом новосадском гробљу. Његова последња жеља била је да на сахрани буде прочитана "Бесмртна песма".
