НАПУСТИО НАС ЈЕ ПРЕ ДВЕ ГОДИНЕ: У Бечеју подигнута спомен плоча Влади Дивљану (ФОТО)

Спомен плоча посвећена Влади Дивљану (1958-2015), једном од најзначајнијих српских и југословенских поп музичара, откривена је вечерас у Градском позоришту Бечеј.

Дивљанову спомен плочу у Позоришном клубу открила је његова супруга Дина Дивљан у присуству Јоване Топић, представнице Општине Бечеј и Горана Васовића из групе Ева Браун. 

Ускоро ћемо сазнати право порекло Џона Сноуа

Сцена на којој се налази спомен плоча од сада носи име "Сцена Влада Дивљан". Свечаном činu prethodila је трибина “Небески маљчик” посвећана Влади. Све то је уприличено у склопу једнодневог фестивала „Бечеј ноћу“, који организује општина Бечеј поводом отварања реновираног централног градског трга.

О некадашњем „Идолу“ бираним речима су говорили Васовић, Момчило Мома Рајин, доајен рок новинарства, и Тома Грујић, бивши уредник музичког програма радија Б92.

ОТИШАО ЈЕ И ОН! Умро режисер чије смо филмове ОБОЖАВАЛИ! (ФОТО)

Васовић је, враћајући се у деведесете, подсетио како је започела сарадња Владе са Евом Браун, на чију музику су Идоли имали велики утицај. Подвукао је да је управо један спонтан наступ Дивљана тада у граду на Тиси, заједно са Евом Браун, пресудно утицао да Влада настави каријеру коју је намеравао да заврши.

"Осећам се поносно, радосно, истовремено и тужно. Поносан сам што је Бечеј добио сцену названу по Дивљану. Радостан јер је Бечеј међу првим градовима, после Београда и Новог Сада, који има простор са Владиним именом. Тужан сам јер он није са нама, али – његове песме и даље живе", емотиван је био Васовић.

Мома Рајин, који је Дивљанову каријеру помно испратио од самих почетака, истакао је Владу као једног од највећих романтика на нашим просторима, подсетивши на неколико нумера из разних фаза каријере – „Малена“, „Она то зна“, „Радостан дан“, „Више нисам ту“, „Однеси ме“, „Само једну љубав имам“:

"Такав опус је мало ко успео да обради, а да није „пао у патос“. Влада је умео те ствари да нам саопшти. Његово дело и даље светли као светионик", надахнуто је истакао Рајин.

 Тома Грујић је хронолошки прошао кроз све фазе познанства са Дивљаном – почев од дечачких дана кад, како је рекао „ми клинци нисмо волели Владу јер су се све наше другарице неописиво ложиле на њега“, па до периода кад је Б92 објављивао његове касније албуме:

"Није се либио да размењује искуства и идеје са млађим музичарима. Увек је био отворен за нове људе",  нагласио је Грујић, и додао да нам дуго већ недостаје „нови Влада Дивљан, Нено Белан или Саша Лошић“.