Отворена изложба "Николај Краснов - Албум сећања"

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић отворио је изложбу "Николај Краснов - Албум сећања" аутора Драгомира Ацовића и том приликом поручио да су трагови Краснова вечни и да ће свако његово дело остати знамен и позитиван белег српске престонице, али и других топонима на којима обитава српски народ.

Он је у крипти Храма Светог Саве на Врачару синоћ рекао да му је задовољство и велика част што може да присуствује лепом и важном догађају за културну историју Београда и земље.

- Нама је Николаја Краснова довела невоља - револуције у Русији - подсетио је Вукосављевић додајући да је руска револуција донела у Београд читаву плејаду изузетних људии, стваралаца на свим пољима.

Како је оценио, долазак Руса проганика, емиграната, у нашу земљу учинио је у многим аспектима културни, економски, привредни, морални и сваки други живот у Србији другачијим, бољим и квалитетнијим.

Наводећи да су трагови Краснова вечни, министар је истакао да је посебно драгоцено то што је пројектовао и Спомен костурницу на острву Виду и Српско војничко гробље на Зејтлнику.

- Да је само то урадио и ништа друго он је тиме доказао да је ушао у најдубљу емотивну људску и историјску интиму овог народа, у света места српске душе и српског сећања. Ушао је у најтрагичније тачке нашег емотивног и историјског простора - рекао је Вукосављевић.

Како је истакао, Краснов је био нека врста краља Миде - пронашао је камен мудрости и све што је радио, нацртао, пројектовао, претворило се у злато, а свему је време дало печат и трајни белег.

- Снагом свог талента исковао је још један од бројних беочука који спајају чврстим, нераскидивим, нитима трајне и дубоке везе руског и српског народа - рекао је Вукосављевић.

Патријарх српски Иринеј рекао је да свако зло има и неко своје добро.

- То зло које сам споменуо има своје има, а то је Октобарска револуција која је зауставила брод моћне, православне, Русије. Руском трагедијом добро се обогатила тадашња Југославија - рекао је патријарх Иринеј.

Он је истакао да је Краснов оставио неколио изузетних објеката које пројектовао у Београду и ван главног града - зграде министарстава, гимназије, школе, цркве, иконостасе који заувек сведоче о великом дару и таленту.

- Русија је много изгубила Октобарском роволуцијом, али смо ми из тог зла извукли корист јер су најобразованији личности напустиле отаџбину и тражиле друга места да наставе свој живот, а међу њима и Краснов који је дошао у Београд - рекао је патријарх.

Заменик градоначелника Андреја Младеновић подсетио је да је једна улица недалеко од Храма именована по Краснову и да је постављена спомен плоча додајући да се нада да ће у току ове године у центру града бити постављен и споменик Краснову.

- Све то заједно је један мали допринос да не заборавимо и да се сетимо. Краснову много дугујемо. Његово дело је велико - рекао је Младеновић додајући да је реч о великом ствараоцу, архитекти, уметнику.

Он је истакао да ће изложба бити отворена у крипти Храма Светог Саве до 16. марта, када ће се преселити у Руски дом.

- Трудићемо се да изложбу и књигу која прати изложбу представимо у Москви на Данима Београда у Москви. Нећемо ни ту стати већ планирамо да то виде и грађани на Криму - рекао је Младеновић. 

Покровитељи изложбе су Град Београд и компанија НИС Нови Сад у оквиру програма "Заједници заједно".