Ова велика глумица због љубави је прихватила ПРАВОСЛАВЉЕ, Иво Андрић ју је спасао затвора (ФОТО)

Ако сте икада решавали укрштене речи онда знате да одговор на питање: "Наша славна глумица између два светска рата", са три слова у имену и четири у презимену, може да буде само један - Ита Рина. Иронично, да није ове свакодневне разоноде, име ове даме би вероватно одавно било заборављено иако је била реч о првој међународној филмској звезди са ових простора.

ПОВРАТАК У ВЕЛИКОМ СТИЛУ: Нова велика улога за Ала Паћина

Ита Рина рођена је као Италина Кравања у Дивачи код Трста у Италији 7. јула 1907. године. Прича каже да је била лош ђак и да је од малена сањала о филмској каријери и светлима позорница. Иако је лепа Ита изабрана за једну од седам најлепших девојака, није учествовала у финалном избору у Загребу јер је њена мајка била шокирана овом дрскошћу и јер је сматрала да је за девојку срамота да учествује на оваквом такмичењу. Зато је ћерки забранила да иде.

Ипак, била је ово прекретница у животу будуће глумице. Како није било говора да је породица пусти да оде у Берлин, Ита је преломила и 1927. године побегла од куће. У Берлину је почела њена глумачка каријера. Потписала је трогодишњи уговор са продуцентском кућом "Остермајер" и они су од ње направили праву звезду. Учили су је да глуми, плеше, вози, јаше, плива... Скоро годину и по дана појављивала се у мањим улогама стичући искуство и спремајући се за озбиљније роле.

НИСУ ЗНАЛИ! Чувени роман "Хајдук Станко" писац је посветио овом СРБИНУ! (ФОТО)

Њено име - Ида Кравања, први пут је забележено на шпици филма “Шта деца крију од родитеља” режисера Франца Остена. На наговор продуцента, већ следеће године узима псеудоним по коме ће остати заувек упамћена - Ита Рина. Прославила се 1929. године улогом у филму "Еротикон" Густава Махатија "који је зналачки искористио њену фотогеничност и способност изражавања страсти сензуалне младе жене“. Остало је забележено да је након париске премијере приче о заведеној и напуштеној ћерки чувара железничке станице, публика Ита Рину буквално на рукама изнела из биоскопа! Уследила је и понуда за наставак каријере у Холивуду.

Променила је веру прешавши у православље и после селидбе у Београд по други пут у животу узела је и ново име – Тамара Ђорђевић. По сопственој одлуци од тада је снимала само у Југославији тек повремено одлазећи у Немачку у којој се, са доласком нациста, и ситуација за глумце променила. Ита је морала да доказује да није Јеврејка, а током снимања филма “Централа Рио” 1939. године посвађала се са човеком који је вређао Југославију, а за кога се испоставило да је Гестапо. Затвора ју је спасао само тадашњи амбасадор краљевине Југославије у Берлину - Иво Андрић који јој је саветовао да се хитно врати у домовину.

Након 1945. на филму се појавила само још једном, у мањој улози у филму "Рат" из 1960. године заједно са Батом Живојиновићем. Преминула је маја 1979.  за време катастрофалног земљотреса који је погодио тај крај. Имала је 72 године.