Песник са највећом породичном трагедијом - Змај је оженио љубав свог живота, али срећа није била на његовој страни
Љубав песниковог живота, његова Ружа, није поднела трагичне губитке све њихове деце, а смрти су наставиле да прате Змаја...
Јован Јовановић Змај, омиљени песник сваког детета и многих одраслих, један је од најцењенијих у историји српске књижевности сматра се и једним од највећих лиричара српског романтизма.
Иако је по занимању био лекар, целог живота писао је песме, а бавио се и уреживањем и издавањем књижевних, политичких и дечијих часописа.
На данашњи дан је ОТИШАО У ВЕЧНОСТ: Ова позната реплика из филма обележила живот Данила Бате Стојковића
Стевану Сремцу је ова жена обележила живот: Била је његова муза и инспирација за многа дела која је писао с пуно љубави
"Нека ми опросте људи..." Огласио се Ненад Јездић након што је прекинуо представу због жене из публике
Његове најистакнутије збирке свакако су "Ђулићи" и "Ђулићи увеоци", који сведоче о његовој највећој животној радости и, потом, најтежим моментима с којим се сусрео. А сусрео с многим очајима, тренуцима безнадежности и трагедијама.
Након што се окушао на студијама права и неславно се вратио у Нови Сад, постао је подбележник у новосадском магистрату. Тада се упознао са Еуфрозином Розином Личанин, својом будућом супругом коју је од милоше звао — Ружа. Змај и његова Ружица венчали су се 1962. године на Светог Саву, а идиличан живот млади и заљубљени Змај опевао је у песмама које је уврстио у збирку "Ђулићи", назване тако по турској reči gül, што значи "ружа".
Међу најпознатијим песмама из овог циклуса, а било их је чак 73, свакако је "Кажи ми, кажи", инспирисана Змајевом бескрајном љубављу према Ружици Личанин, а ту су и "Тијо ноћи, моје злато спава", "Заспала си, а ја будан" и друге које описују песникову срећу у браку.
Она, међутим, није потрајала.
Змај и Ружа добили су убрзо сина Мирка, а потом и Тијану, Саву, Југа и Смиљка. До 1872. године, преминула су сва Змајева деца осим Смиљке. Син Мирко је умро када је имао три године, а ћерка Тијана са само три месеца. Утеху нису пронашли ни у сину Сави, који је поживео тек недељу дана, док је Југ умро на рођењу.
Свет је убрзо напустила и Ружа, а песник је усвојио још двоје деце, девојчице Марију и Анку. С њима и ћерком Смиљком потом се преселио у Футог, где је Јовановиће пратила несрећа - пре другог рођендана преминула је Смиљка, а 1901. године и обе усвојене Змајеве ћерке.
Скрхан, сломљен, болан, Змај пише "Ђулиће увеоке", који су у потпуној супротности ведрим песмама у претходној збирци. Она се надовезује на њу, али пева о туговању, болу и увелим ружама песниковог живота.
Преминуо је 14. јуна 1904. године у Сремској Каменици, тихо и у сну, а сахрањен је у граду у ком је напустио овај свет.
Србија Данас/Еспресо/К.Л.
