ПРЕДСТАВА "ГОЗБА": Прича која ће нас подсетити на нас саме

У среду 16.11. у 20х је премијера представе "Гозба", према тексту Филипа Вујошевића, у режији Вељка Мићуновића. Главне улоге тумаче Небојша Дугалић, Наташа Нинковић, Славен Дошло, Исидора Симијоновић, Олга Одановић, Тамара Крцуновић.

"Гозба" је прича о српској породици која покушава да се извуче из безнадежне материјалне ситуације у којој се налази, али не предузима никакве стварне кораке да до тога дође. Ово је прича која ће нас добро забавити, али и у којој ћемо на тренутке препознати себе и људе око нас.

Писац Филип Вујошевић је поводом текста који је писао пре 15 година рекао да се за то време ништа много није променило, а текст је захтевао само малу измену у поднаслову дела, који сада гласи „О пропасти српске савремене породице“, уместо „О пропасти српске радничке породице“. Он је додао да је врло задовољан радом редитеља и глумачке екипе који су, према његовим речима, од ове приче направили нешто занимљиво и узбудљиво: 

- Све оно што може добро да изађе из овог пројекта десиће се управо захваљујући редитељу и одличној и посвећеној групи глумаца.

Редитељ Вељко Мићуновић је истакао да ова представа отвара свет парадокса:

- Бавимо се оним што је постало стереотип, потпуно је нормално добити отказ, потпуно је нормално да су вам деца паразити, да су изопачена мерила вредности, да нам је измакло све што чини праве моћне постулате породице. Играјући се тим стереотипима у реалистичним ситуацијама, препознајемо себе, а чини ми се да смо, у исти мах, врло ангажовани, ништа мање него да се ради о социјалној драми. Успели смо да дођемо до отклона и да се тим ситуацијама смејемо, а да се заправо у свим тим ситуацијама идентификујемо. Онда тај смех није само на површини него је и горак, а то је, чини ми се, отрежњујуће.

Глумац Небојша Дугалић каже да, иако сматра да уметност не може да промени свет, оно што човек уметношћу може да постигне јесте: „да се и себи тако јадном понекад насмеје.“
Поводом представе је рекао:

- Ово јесте један такав покушај за који се надам да ће бити макар у толико малој мери лековит.

Глумица Олга Одановић је посебно напоменула шта је за њу као глумицу било занимљиво:

- То су ти неки унутрашњи светови свих тих људи који су сви потпуно различити, свако има свој начин како се бави са својом муком и свако има ту муку, како носе то, како се боре, колико се ко нада, да ли нада има границе, колико смо у стању да чезнемо за нечим, колико смо у стању да сањамо и да ли тај сан може да траје бесконачно.

Глумице Тамара Крцуновић и Исидора Симијоновић и даље верују у то да уметност може да промени свет, а сматрају да ова представа користи хумор као снажан облик критике.