Преминула Загорка Стојановић
Била је иновативна уметница из Србије.
У селу Ракаре, 17. овог месеца, у 86. години, преминула је Загорка Стојановић, једна од најистакнутијих српских ликовних уметница и визионарки која је последњу деценију живота посветила стварању у овом мионичком селу. Загорка је по завршетку Академије примењених уметности 1964. године, где је дипломирала на одсеку за текстил, започела богату уметничку каријеру која је укључивала костимографију, ткање таписерија, израду шалова и торби, као и других рукотворина. Током своје каријере, посебно је волела да истакне иновативни шик-шајкача бренд – капу инспирисану традиционалним облицима, намењену онима који су, као и она, били одважни у животу и уметности.
Загорка је у свом дому у Ракарима основала Ткачки двор, где је организовала школе ткања са циљем очувања овог древног заната, чувајући традицију кроз преношење знања млађим генерацијама. Као костимографкиња, сарађивала је са домаћим и страним редитељима, градећи трајна пријатељства и остављајући дубок траг у филмској, телевизијској и позоришној уметности. Костими за култне филмове и серију Салаш у малом риту остају међу њеним најистакнутијим радовима. Њена каснија уметничка дела, иконоткане таписерије, излагала је широм Србије и света, док су је награде попут Вукове награде и признања УЛПУДУС-а за животно дело потврдиле као једну од највреднијих уметница наше културе.
Пре више од десет година, преселила се из Београда у село Ракаре, где је у старој кући породице Стојановић пронашла своје уточиште и инспирацију, говорећи да је „живот почео у седамдесетој“. У овом амбијенту, међу природом, организовала је културне манифестације под древном липом, доводећи уметнике попут Боре Дугића, Петра Божовића, Нела Карајлића и многих других. На њеним прославама Ивањдана окупљала се шаролика публика из света уметности, комшилука, али и шире заједнице.
Сахрањена на брежуљку с ког се види авлија Стојановића
Била је истински промотер Мионице где год се појављивала па остаје нада да ће та средина умети да нађе начин да сачува трајну успомену на њу. Својим нитима, људским и уметничким, повезала је многе људе којима ће недостајати.
Сахрањена је на сеоском гробљу у Ракарима на брежуљку са којег се види авлија Стојановић.
