Прича о скривеној ћириличној књизи и заборављеном српском песнику Григору Витезу: Да ли се сећате песме "Како живи Антунтун"?
Писао је поезију за децу и одрасле, стварао је сликовнице, али и преводио позната књижевна дела са руског, француског и словеначког.
Григорије "Григор" Витез био је српски и хрватски песник, дечији писац и преводилац. Био је секретар друштва Хрватске и члан Управног одбора Матице хрватске. По националности је био Србин, поносио се својим српским пореклом и осећањем. Рођен је 15. фебруара 1911. године у Косовцу које је, како је сам записао, тада било мало село са педесетак кућа, али са много националности.
Осим Срба, у њему су живели Хрвати, Чеси, Словаци, Пољаци. Та је мешавина настала кад је у Славонији створена Војна крајина. О свом пореклу и презимену детаљно је писао у књизи Ахмета Хромаџића „Ђечји писци о себи” (1969).
У француском дворцу Шенонсо, налази се највећа таписерија која приказује Косовску битку - Овај детаљ све открива
Српски великан који је довео културу у Србију: Данас је годишњица смрти Јоакима Вујића
ТРАГЕДИЈА СЕ ПОНОВИЛА - огласио се отац Небојше Глоговца: "Изгубио сам и њега, помоћи није било"
Витез је у гимназијским данима започео бележење народне песме свога краја, већином лирске или епско-лирске, а које се обично певају у колу. Иако је створио повећу збирку, она је изгубљена. Сам је почео писати стихове у четвртом разреду гимназије, када је написао своје прве две песме, а у трећем разреду учитељске школе штампана му је прва песма под насловом Ведар дан.
Од 1933. почиње да пише прозу. Исте године, као симаптизер КПЈ, послао је једну новелу за алманах младих напредних писаца Продор из Загреба. Жандармерија је разоткрила штампарију у којој се алманах штампао и уништила је припремљен слог. Године 1939. написао је песму Пролеће 1939, која је објављена у сарајевском Прегледу. У партизанима, Витез је поновно записивао народне песме са Папука, но једном је приликом прелазећи преко набујале реке Суње изгубио капут у којем се налазио блок с његовим песмама. После рата обављао је разне дужности. Радио је у Министарству просвете и као уредник у загребачкој издавачкој кући Младост у којој је покренуо и уређивао библиотеке Веверица и Јелен које су биле намијењене деци.
Песник, кога су генерације ђака напамет училе и тако улазиле у свет књижевности, учили се правим вредностима, у Србији је потиснут у корист неких других аутора, а у Хрватској је, у читанкама од првог до четвртог разреда, сведен на само три песме. Био је одличан преводилац с руског језика. Писао је и поезију и прозу за одрасле.
Иначе, Витез је говорио и о томе како је крио књигу Јована Јовановића Змаја:
- Сјећам се још тога како је једна књига, чим је рат почео, била сакривена на сјенику у стаји. Мени су рекли да се та књига не смије имати, па се мора добро сакрити. Касније, кад сам већ знао читати и кад је рат био готов и аустроугарска царевина пропала, ја сам видио да је то била књига пјесама Јована Јовановића Змаја, штампана ћирилицом. Осјећао сам велико поштовање премна тој књизи, која је била сакривена и која се могла слободно имати и читати тек кад је једне царевине сасвим нестало.
Григор Витез - Како живи Антунтун
У десетом селу
Живи Антунтун.
У њега је малко
Необичан ум.
Он посао сваки
На свој начин ради:
Јаја за лежење
Он у врту сади.
Кад се јако смрачи,
Он мрак граби лонцем.
Разлупано јаје
Он зашива концем.
Да л' је јело слано,
Он то ухом слуша.
А рибу да пјева
Научити куша.
На ливаду тјера
Бицикл да пасе.
Да му мише лови,
Он затвори прасе.
Гуске сијеном храни,
Снијегом соли овце.
А насади квочку
Да му леже новце.
Кад кроз жито иде
Он сједа у чун.
Сасвим на свој начин
Живи Антутун.
По Григору Витезу названа је награда која се од 1967. додељује књижевницима и ликовним уметницима који живе и делују на тлу Хрватске, за њихова ауторска достигнућа у књигама за децу, објављеним у једној издавачкој години. Уједно је и најстарија награда такве врсте у Хрватској чији је оснивач Савез друштава Наша деца Хрватске.
Велик број вртића и основних школа у Хрватској носи његово име.
Григор Витез је умро 23. новембра 1966. године у Загребу.
Србија Данас/О.Т.
