ПРВА ФАЦА БЕОГРАДСКОГ ФЕСТИВАЛА ИГРЕ: Што више представа видите, ВИШЕ ЋЕТЕ БИТИ ЖИВИ!

Београђанин Бранислав Хенселман, своје прво балетско образовање стекао је у Минхену, одакле наставља школовање у чувеној Рамберт школи балета и савремене игре у Лондону.

Пре 25 година сте отишли из Србије у свет. Шта се догодило до сада? Који градови и компаније су обележили вашу животну каријеру од одласка из Београда?

- Отишао сам веома млад из Србије. У време када сам живео у Београду, углавном су ме занимале књиге, и желео сам да постанем библиотекар. Било је одређене утехе у идеји да се окружим књигама, и до данашњег дана, књиге које сам сакупио и добијао су моје највеће благо. Иако сам све време играо, моја прва професионална тежња је била да постанем научник, и тако, пре коначне одлуке да кренем на конзерваторијум, студирао сам математику и биологију у Минхену, где сам ишао и у средњу школу.

ТРИЛЕР У ПРЕРИЈИ: Ирваса заробила жица а онда се ПОЈАВИО ЛОВАЦ СА ПУШКОМ! (ВИДЕО)

Када сте ипак схватили да је игра оно чиме ћете се бавити?

- Када ми је понуђено место у лондонској Рамберт школи, једном од најпрестижнијих конзерваторијума у Европи под туторством чувеног балетског педагога Ричарда Гластона, апсолутно нисам могао да одбијем. По дипломирању, игра ме је одвела поново у Минхен, а затим у Њујорк, где сам имао срећу да се сретнем, радим и учим од неких од најплоднијих уметника и истинских просветитеља у мојој области, укључујући и Мерса Канингема. Заправо, све време ме је пратила срећа!  Почео сам да студирам у Њујорку, и то паралелно игру и бизнис. То ме је водило до мог посла у Њујорк Сити Балету, највећој балетској организацији Северне Америке. Кореографски институт Њујорк Сити Балета, где сам радио као уметнички куратор, је такође, и место где сам упознао Емили Молнар, уметничку директорку Балета БЦ. Моје интересовање за могућности друштва и образовање, учинило је да прихватим место Шефа едукативних програма и програмских активности заједнице ДанцеЕаст у Енглеској, где сам био супервизор свих пројеката у вези са игром на целом истоку Енглеске. Након тога, сам се придружио Компанији Мајкла Кларка у Лондону, као извршни продуцент. Тамо сам иницирао, продуцирао и организовао турнеје бројних целовечерњих радова високог профила, у театрима и музејима широм света.

Ове године на 14.  Београдском фестивалу игре представићете се српској публици. Да ли сте узбуђени због тога?

- Страховито узбуђен!

ДОСТА МУ ЈЕ ПРОЗИВКИ: Шербеџија хрватском министру ПОСЛАО ПОРУКУ која му се НЕЋЕ ДОПАСТИ!

 Шта Ваша трупа доноси у Београд ? Шта нас очекује?

- Балет БЦ је компанија заједничког интереса, невероватно талентованих појединаца – наших уметника, службеника и чланова Управног одбора из Канаде и остатка света – свих посвећених балету и игри данас. Компанија је отелотворење свега што ме је занимало током моје каријере, најпре као играча, а касније и као куратора и директора; а увек је све било засновано на опстанку иновације у уметности. Трупа комбинује класични интегритет са савременим сензибилитетом. Наш рад се заснива на строгости и уметности класичног балета, а ипак се фокусира и наглашава иновацију и тренутак који припада 21. веку. Радови које ћемо приказати на самом отварању 14. Београдског фестивала игре, односно кореографкиње Кристал Пајт и Шарон Ејал, потврђују невероватну разноликост уметника Балета БЦ, док затварају публику у магични, поетични свет суштине људског израза, који обе уметнице могу да ухвате на тако величанствени начин.

Шта би поручили публици која вас познаје, али и онима који би требало да дођу и погледају нешто од фестивалског програма?

- Речима чувене Марте Грем: “Постоји виталност, животна сила, енергија, оживљавање које се кроз вас преводи у акцију, и због тога што сте ви једни једини свих времена, овај израз је јединствен. И уколико га зауставите, никада више неће постојати ни кроз један други медиј, и биће изгубљен. Свет га неће имати. Није ваша ствар да одређујете колико је добар, или колико вредан, или какав је у поређењу са другим изразима. Ваш задатак је да га чувате за себе, јасно и директно, да држите канал отвореним. Не морате чак ни да верујете у себе или свој рад. Треба да останете отворени и свесни… Не постоји апсолутно задовољство, у било ком времену. Постоји само чудно, божанско задовољство, благословени немир, који нас тера да корчамо, и чини нас живљим од других.” Београд је јако срећан што има БФИ, и што слави његово 14. издање наредне године. Тако да не оклевајте, крените – не, потрчите!  Да, погледате СВАКУ представу овогодишњег програма Београдског фестивала игре. Што више видите, више ћете разумети, а што више разумете, више живи ћете бити.

Шта Вас везује за Београдски фестивал игре?

- И Београдски фестивал игре и Балет БЦ су успели да се учврсте као две најиновативније, динамичне и поштоване организације извођачких ументости на локалном, националном и међународном нивоу. 

Колико познајете балетску сцену у Србији данас? Како посматрате балетску сцену у Србији? Шта се променило од Вашег одласка до сада?

- Балет, и савремена игра у Србији – и на Балкану -  су, чини се, под великом сенком горостаса данашње уметности, као што је Марина Абрамовић, а затим и потпуно нове генерације уметника из региона. Након пост-модернизма изгледа да постоји празнина у информацијама и размени идеја. Питам се да ли је у питању само маркетинг, или је ипак недостатак образовања у савременој игри и балету довео до стварног недостатка кореографа и извођача, који се могу такмичити на међународним сценама. Постало је очигледно да је веома мало нас који радимо у области игре широм света данас, за разлику од онога како је било некад, када је Београд је био један од највећих расадника талената... Јако се радујем да видим да се овај тренд мења, и надам се да ћу бити део те промене.