РОМАН ,,ЗВУК АСФАЛТА": Норвешка из другог угла, одрастање и проналажење себе
У Културном центру Град, представљен је роман првенац норвешког писца Ингвеа Квајнеа, ,,Звук асфалта".
Ово је ненашминкан роман о одрастању у источном делу Осла, осамдесетим и деведесетим, року, дроги, улицама и подељеном граду. Роман који приказује Осло из угла на који нисмо навикли, роман о тучама и сексу, музици и смрти, али и роман о одрастању и проналажењу себе.
“Док су други бројили овце, ја сам бројио аутомобиле. Њихов звук ми је уливао сигурност.“
Главни лик романа, смештеног у осамдесете и деведесете, одраста са оцем бироктратом и мајком уметницом, који су разведени и живе свако на својој страин улице Трондхајмсвајен. Махом препуштен себи током одрастања, осећа се као аутсајдер и неприлагођен, све док једно вече са друговима не наиђе на плочу норвешког рокера Јокеа, чији текстови му обележавају живот.
Подела која је табу тема у Норвешкој
Ингве Квајне је, као и протагониста романа ,,Звук асфалта", одрастао је у источном, сиромашнијем, али и културно разноврснијем делу Осла. Оваква подела је табу у Норвешкој, која се у великој мери сматра друштвом без класних разлика, али писац инсистира да о њој прича, што је доводило и до жустрих дебата.
Ингве је данас генерални директор маркетинга Норвешке пословне школе БИ и његова прича је свакако пример младог човека који се, са улице, пробио. Ипак, никада није напустио источни Осло, и данас ту живи са породицом.
Прича о сазревању, трансформацији и снази пријатељства
Аутор искрено, понекад брутално отворено, приказује осетљивост и рањивост, сумње и чежњу за блискошћу, смислом и истином у наизглед хаотичном окружењу.
Ова прича о сазревању неколико младића, о њиховим трансформацијама и изузетној снази пријатељства и подршке, може бити смештена подједнако добро и у Београд или било који други европски град крајем прошлог века...
Аутентична осећања осетљивог младог бића које покушава да пронађе своје место у животу може лако да препозна и поистовети се свако ко је слично проживљавао или проживљава своју младост.
Пишчева љубав према Ослу је нешто што само додаје изузетан укус овој причи, боји је специфичним бојама и буди у читаоцу жељу да и сам доживи тај град.
