Светосавске свечаности у Дубровнику: Традиција која је спајала људе
Рецитаторске и хорске тачке ученика биле су такође део програма, а свечаност би се завршила шаљивом представом и плесом који је трајао до раних јутарњих сати.
Дубровник, град богат историјом и културом, већ више од једног века сведочи о једној посебној традицији – прослављању Светог Саве, која је започела 1849. године. Иницијатор ове свечаности био је Матија Бан, који је свој предлог најпре изнео дубровачком пароху Ђорђу Николајевићу. Прославе су од тада постале традиција, а позиви угледницима и описи ових догађаја чувају се у црквеним архивама.
Једна од значајнијих прослава забележена је 1894. године, када је домаћин свечаности био дубровачки трговац и председник певачког друштва „Слога“, Нико Бошковић. Вечерња забава те године одржана је у просторијама „Слоге“, које су, према новинском извештају Стеве Врчевића, биле скучене. Том приликом, Бошковић је свечано обећао да ће обезбедити удобнији простор за наредне свечаности.
Званични организатор ових прослава било је певачко друштво „Слога“, основано 1874. године. У почетку мушки хор, „Слога“ је од 1925. постала мешовити хор. Друштво је имало дарежљиве добротворе који су обезбеђивали редовне плате учитељима певања, међу којима су били Тома Гросман, Наполеон Маркоки, Мајер и Иван Чижек.
Прославе Светог Саве биле су посебне не само у Дубровнику, већ и у другим далматинским градовима, где су православци и католици заједно обележавали овај дан. Један типичан програм изгледао је овако: хор „Слоге“ би извео „Друштвену химну“ Јована Сундечића, након чега су ученице "Закладне школе Бошковић" имале своје музичке тачке под управом Наполеона Маркокија. Рецитаторске и хорске тачке ученика биле су такође део програма, а свечаност би се завршила шаљивом представом и плесом који је трајао до раних јутарњих сати.
Дубровачка штампа је редовно извештавала о овим догађајима, а забележено је да су међу гостима били и истакнути људи попут дубровачког декана, писца и историчара дума Ивана Стојановића, дипломате Луја Војновића и епископа Никанора.
Поред званичних свечаности, у Дубровнику су организоване и приватне прославе, често добротворног карактера. Тако је прослава Светог Саве 1896. године одржана у корист фонда Задруге "Српкиња Дубровника".
Ове раскошне и веселе прославе биле су начин на који су се Дубровчани прикључили српској култури и традицији. Иако је почетак 20. века донео нове изазове, а Први светски рат прекинуо рад српских институција у Дубровнику, сећање на светосавске свечаности и даље живи као сведочанство о времену када су култура и заједништво спајали људе.
Свети Сава као књижевни лик
Лик Светог Саве није стран дубровачким писцима, који су га у својим делима често користили као инспирацију, било у поезији, прози или драми. Ова традиција се не темељи само на веровањима, већ и на дубоком поштовању светитеља, чији је утицај био неизмерно снажан у култури и свакодневном животу тог краја.
– Дубровчани су у Милешеви нашли калуђере како певају у славу Светог Саве и о томе је писано у дубровачкој књижевности. Антун Сасин је у делу „Разбоји од Турака” писао да је Турке гром погодио јер су спалили мошти Светог Саве... Постојало је у Дубровнику друштво „Слога”, радничко друштво, задруга „Српкиње Дубровника” које су за време Херцеговачког устанка делиле болеснима лекове. Ту се истакла добротворка Теодора Бошковић која се обраћала за помоћ имућним госпођама. Њена кућа данас је депаданс хотела „Хилтон” у Дубровнику – говорила је Ирена Арсић у једном интервјуу за "Политику".
У песништву, лик Светог Саве први пут налазимо код Антуна Сасина, у његовом делу "Разбоји од Турака". Сасин је приказао светитеља као симбол борбе и отпора, те је лик Светог Саве постао кључни елемент наратива. Још једно дубровачко дело које у свом епу спомиње Светог Саву јесте "Дубровник поновљен" Јанкете Палмотића, који је са посебном пажњом увео светитеља као културни и духовни симбол.
Међу просечним дубровачким ствараоцима, значајни су Мавро Орбин и Тома Ивановић, који су кроз своја дела дали не само спомен на Светог Саву, већ и приказе дубровачког друштва тог времена. Њихова дела чине важну спону између хришћанске традиције и специфичне дубровачке културе, која је прожета дубоким поштовањем овог светитеља.
Занимљив аспект приказа Светог Саве може се видети и кроз сатиру "Комедија нова прид вратима од раја", која је сачувана у заоставштини Милана Решетара у Прагу. Ова драма повезује лик Светог Саве са заштитником Дубровника, Светим Владом, чиме се ствара не само литерарна, већ и културна веза између религијског наслеђа и културног идентитета града.
Ова дела показују дубоко укорењено поштовање Светог Саве у дубровачкој књижевности, где је лик светитеља постао кључни симбол у очувању традиције, идентитета и борбе за опстанак културног наслеђа тог времена. Свети Сава је, кроз разне жанрове и стилове, обликовао не само духовну, већ и културну мапу Дубровника, као и ширег региона.
Дозвољено преузимање целог или делова текста само уз навођење и линковање извора Србија Данас и аутора.