ТАКО ЈЕ РОЂЕН РОКЕНРОЛ: "Заробљено време" поново у Београду
"Заробљено време" доноси врло емотивна, али на моменте духовита и искрена сведочанства о једном времену, кроз развој каријера несумњиво најзначајнијих аутора од Љубљане до Скопја.
Документарни филм "Заробљено време", који кроз причу о утицајном новинару Петру Пеци Поповићу говори о настанку и развоју рокенрол сцене у Југославији, враћа се 9. и 10. јануара од 18 сати на репертоар Дворане културног центра (ДКЦ) Београда.
Филм редитеља и сценаристе Милана Никодијевића, у коме се појављују, између осталих, Корнелије Ковач, Горан Бреговић, Жика Јелић, Момчило Бајагић-Бајага, Саша Лошић, Јосипа Лисац и Влатко Стефановски, уврштен је у програм "Најгледанији филмови у ДКЦ-у" у протеклој години. Улазница на благајни ДКЦ (Коларчева 6) за пројекције 9. и 10. јануара кошта 250 динара.
- Јединственост ове листе јесте у томе што ју је сачинила наша верна и посебна публика, публика која зна да процени шта је добар филм, па тако можемо рећи да је ово сигурно листа најбољих филмова који су приказани у нашем и вашем биоскопу - саопштавају из ДКЦ-а.
"Заробљено време" доноси врло емотивна, али на моменте духовита и искрена сведочанства о једном времену, кроз развој каријера несумњиво најзначајнијих аутора од Љубљане до Скопја. Осим музичара саговорници су и били и најутицајнији рок критичари и продуценти.
- Добро је што смо нешто од тог мог одрастања, од љубави и доброте из те земље у којој смо живели, успели да прикажемо на филму. Ја просто припадам будућности која је била негде боља од ове сада, што је, надам се, представљено у филму - каже Поповић.
Никодијевић истиче да је "Заробљено време" снимано скоро три године, као и да му је велика част што је Поповић баш њему дозволио да "завири у његов живот и рад". Филм је иначе само један део документарног материјала, на основу које је направљена и документарна телевизијска серија у пет
наставака, која би требало да буде приказана ове године на некој од телевизија.
Документарац "Заробљено време" је београдску премијеру имао јесенас управо у ДКЦ-у, а потом је приказан и у Загребу, Новом Саду и Крагујевцу, одредиштима "емотивног завичаја" Пеце Поповића.