ТУГА - преминуо Луко Паљетак

Познати хрватски песник Луко Паљетак преминуо је у 81. години, након дуге и тешке болести, пишу локални дубровачки медији.

Луко Паљетак рођен је 19. августа 1943. у Дубровнику где је завршио Учитељску школу. На Филозофском факултету у Задру дипломирао је 1968. кроатистику и англистику. У Загребу је 1992. докторирао на Филозофском факултету у Загребу радом о књижевном делу Анте Cettinea.

Радио је као редитељ и драматург Задарског позоришта лутака, затим као асистент на Филозофском факултету у Задру и био један од уредника Задарске ревије. Био је редован члан ХАЗУ и дописни члан САЗУ-а, Словенске академије наука и уметности, члан дубровачког огранка Матице хрватске, Друштва дубровачких писаца...

Један је од најплоднијих савремених хрватских књижевника с преко 150 књига објављених до 2019; објавио је четрдесетак збирки песама, десетак збирки песама за децу (нпр. Мишеви и мачке наглавачке, 1973; Маштоглавице, 2015), десетак графичко-песничких мапа, два романа, а писао је и драме (После Хамлета, 1993), радиодраме (сабране у књизи Казалиште у зраку, 2001), бајке за децу, дечје и луткарске игроказе, хаику поезију, фељтоне, позоришне критике, књижевноповијесне студије и есеје, студије о луткарском позоришту (Лутке за позориште и душу, 2007) и др.

Првим двеју песничких збирки (Нечастиви из руже, 1968; Најближи конац свијета, 1968) поставио је темеље своје поетске праксе које ће се држати у целокупном песничком делу. Његово полазиште је општа поетизација света, хиперболизација појединости те изузетна версификацијска вештина. Хуморни и иронични одмак од песничке директности отвара се у лудистичкој збирци Коцкице за стару даму (1975). Својеврсним врхунцем обједињавања традиције и модерности сматрају се збирке Пјесни на дубровачку (1984), Сандостен форте (1987) и Сингерица под снијегом (1994); у првој је изражено познавање језика старога Дубровника, надопуњено додавањем новога смисла, поигравањем и комбинаториком те дијалогом с делима старије хрватске књижевности, што је једна од главних одлика његова стваралаштва, пише портал 24сата.хр.

Паљеткова лирска филозофија произилази из идеје да је све присутно у свему те да је креација у преобликовању појавног, фикционалног и мишљеног. Тематски и технички манирист, често се користи класичном формом, најчешће сестином и четрнаестерцем, али и дистихом, сонетом па и сонетним вијенцем (Стрпљиво степениште, 2001). Паљеткова специфичност у контексту рецентног песништва огледа се управо у прилагођавању везаног стиха, риме и традиционалних метричких образаца савременим темама и мотивима, односно у постмодерном споју традиције и модерности. Дубровачкој историјској тематици остао је веран и у својим романима Скровити врт (2004), фикционалном дневнику дубровачке племкиње Цвијете Зузорић, и Марин (2011), биографском роману о Марину Држићу.