ТУГА - ПРЕМИНУО познати глумац: Био је жртва злостављања, потом у затвору, а онда и у психијатријској установи

Бруно Занин, италијански филмски, позоришни и телевизијски глумац преминуо је у 73. години

Занин је у историју светске кинематографије ушао тумачећи главну улогу у филму "Амаркорд" Федерика Фелинија, једном од најважнијих остварења италијанске и светске кинематографије.  

Жртва злостављања

Бруно Занин је рођен као шесто дете у сиромашој земљорадничкој породици. Похађао је школе под управом салезијанаца, који су убедили његове родитеље да га пошаљу у римокатоличку богословију. Богословску школу није успео да заврши већ ју је напустио када је био трећа година. Наиме, када је имао 13 година, претрпео је злостављање од стране једног римокатоличког мисионара. Овај трауматичан догађај натерао га је да напусти идеју о свештеничком позиву и да напусти школу.

Након напуштања богословије, Занин је прошао кроз низ тешких животних искустава, укључујући боравак у малолетничком затвору и покушај самоубиства због чега је завршио у психијатријској болници у Падови. Ови догађаји оставили су дубоке ожиљке на његовој души.

Године 1967. Бруно Занин је упознао Едварда Мелкарта, америчког сликара и вајара јеврејског порекла из Русије. Мелкарт је понудио Занину да живи код њега, и током тог периода, позирао је као модел за неколико сликаревих дела. „Умро је сиромашан у јавној болници у Венецији,“ присетио се Занин касније. „Био је први одрасли човек који ме је поштовао, који никада није подигао руку на мене, који ме је хранио, саветовао и водио широм Италије без тражења ичега заузврат.“

Преко Мелкарта, упознао је и чувену Пеги Гугенхајм, америчку мецену. Гугенхајм га је запослила као чувара паса и пружила му собу у својој чувеној палати Палацо Вениер деи Леони. Овај дворац је касније постао један од најпознатијих музеја у Италији, посвећен европској и америчкој уметности XX века.

Филмски пробој са Fellinijem

Занинова судбина се значајно променила 1973. године када се нашао у Ћинесити, познатом филмском студију у Риму. Тамо га је случајно приметио велики редитељ Федерицо Fellini, који га је ангажовао за улогу Тита у филму "Амаркорд". Филм је 1975. године освојио Оскара за најбољи страни филм, што је донело Занину значајну популарност. Након овог успеха, Занин је напустио Липари и преселио се у Рим како би покушао да оствари каријеру у свету филма, иако никада раније није глумио.

Глумео је у тридесетак филмова и у бројним позоршним представама укључујући и Шекспировог "Млетачког трговца" и у поставкама Голдонијевих комедија.

Објавио је први аутобиографски роман "Нико не сме да зна" 2007. Књига је била топло примлејна од стране италијнаских књижевних критичара."