Написала опроштајно писмо супругу, па се убила: Напунила џепове камењем и ушла у набујалу реку

Вирџинија Вулф оставила је супругу опроштајну поруку у којој се жалила да јој се погоршало душевно стање. Затим се упутила ка реци Уз поред куће, а Леонард Вулф који је пристигао на то место нашао је само њен штап како плута. 

Леонард и Вирџинија ступили су у брак 1912. године. Били су врло утицајни у свету књижевности и оснивачи издавачке куће "Hogarth Press".

Током Вирџинијиног живота говорило се о њеним везама са женама, али она је увек о Леонарду, о чему сведоче, како писма, тако и њени дневници, говорила као о савршеном партнеру. Имали су неку врсту отвореног брака. 

Заједно су радили у области књижевности и обликовали оно што данас називамо модернизмом у уметности. 

Многи критичари су замерали Вирџинији Вулф што је у својим делима удаљена од друштвене ситуације и стварности. Међутим, да је итекако размишљала о политичкој, односно ратној ситуацији, довољно говори датум њеног самоубиства. 

Рат и потапање у реци Уз

Почетак Првог светског рата подигао је њен душевни немир на практичнији ниво. Вирџинија и Леонард не само да су били узнемирени због напада из ваздуха, већ су се бојали и могуће нацистичке окупације (Леонард је био Јеврејин, а обоје су били левичарски интелектуалци). 

Крајем фебруара 1941, Вирџинија је завршила роман "Између чинова", али је била незадовољна исходом и чак је хтела да откаже његово објављивање. 

Више није могла да пише, све је пригушила "спољна бука" рата и новости о рату. 

Напунила је џепове капута камење и у ушла у набујалу реку Уз 28. марта али је тело пронађено тек после три недеље. 

Опроштајно писмо Вирџиније Вулф

Најдражи, убеђена сам да лудим. Не можемо да пролазимо кроз још један страшан период. Овај пут се нећу опоравити. Почињем да чујем гласове и не успевам да се сконцетришем. Дакле, урадићу оно што ми изгледа као најбоље решење. Пружио си ми највећу могућу срећу. Био си по сваком питању најбољи мушкарац. Не верујем да је двоје људи могло бити срећније, док се није појавила ова ужасна болест. Не могу више да се борим с тим, знам да ти реметим живот и да би без мене могао да радиш. И моћи ћеш, знам то. Видиш да не успевам чак ни ово да напишем како треба. Не могу да читам. Оно што желим да кажем је да ти дугујем сву своју животну срећу. Био си бескрајно стрпљив са мном и невероватно добар. Желим то све да кажем, а то сви већ знају. Да је неко могао да ме спасе, то би био ти. Напустило ме је све осим уверености у твоју доброту. Не могу наставити да ти кварим живот. Мислим да двоје људи не могу бити срећнији него што смо ми били. 

Извршла је самоубиство 28. марта, али је тело пронађено тек после три недеље. 

Вулф је до краја живота сакупљао и објављивао Вирџинијине чланке, дневнике и писма, упркос њеној жељи да све буде уништено. 

Овако је група Флоренце анд The Machine опевала смрт Вирџиније Вулф: