Златко Бурић отвара 18. Слободну зону

Златко Бурић, рођен 1953. у Осијеку, почетком осамдесетих преселио се у Данску, где је постао изузетно популаран захваљујући филмској трилогији Пушер Николаса Виндинга Рефна у којој игра српског нарко-боса Мила. Глумио је и у блокбастеру 2012 Роланда Емериха и награђиваном филму Слатке покварене ствари Стивена Фрирса као и у хрватским хваљеним остварењима Цомиц Санс Невиа Марасовића и Не гледај ми у пијат Хане Јушић. Недавно смо га могли гледати у сјајној серији Шутња Далибора Матанића.
Најновију улогу, руског олигарха Димитрија, остварио је у Златном палмом награђеном Троуглу туге Рубена Естлунда који ће отворити 18. Слободну зону 3. новембра у Београду (18.30, мтс Дворана), Нишу (19, Cineplexx) и Новом Саду (19.30, Арена Cineplex). Пошто је прва пројекција у Београду распродата, биће организована још једна, у 21 сат, на којој ће се Златко Бурић такође обратити публици.

Више од 60 документарних и играних целовечерњих филмова, а укупно 77 остварења, рачунајући и краткометражне радове младих у оквиру селекције Футуре Ис Хере биће приказано на 18. Слободној зони, поручио је Петровић, нагласивши да ће и ове године фестивал изаћи из оквира Београда и бити организован и у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.
Он је напоменуо и да је ове године фестивал направио искорак у виду сарадње са Синеплекс (Cineplexx) биоскопима у чијим салама ће бити одржавана посебна селекција, условно речено, комерцијалних ангажованих филмова који се обраћају широј публици.
- Најпопуларнији наслов је документарац Моонаге Daydream о Дејвиду Боувију који ће сваке вечери током трајања фестивала, бити приказиван у Imax сали Галерије Београд, са најбољим звуком у Србији - навео је Петровић.

Бранка Павловић, селекторка Међународног такмичарског програма, Женске линије и Селекције 14 , истакла је да је идеја водиља већине филмова појединац у конфликту или у тренутку суочавања са прошлошћу, самим тим и са самим собом.  
Један од њих је Помрачење, званично норвешка продукција, али у режији Наташе Урбан, ауторке пореклом из Србије. Она се у филму бави својом породицом и директно и храбро покушава да одговори на питање „Где сте били и шта сте радили 90-их”, користећи као метафору помрачење сунца 1999. као крај тог циклуса.
Визуелно и историјски занимљив је филм Окрени се ка сунцу  јер се бави једном до највећих трагедија 20. века после холокауста - судбином руских ратних заробљеника. Ауторка Алиона ван дер Хорст користила је ексклузивне, потресне материјале из совјетских и немачких нацистичких војних архива.

Из Селекције 14 Бранка је издвојила филм Невиност израелског аутора Гаја Давидија који живи у Данској.
- То је ангажован, контроверзан филм о младим људима који се нису вратили са одслужења обавезног војног рока у Израелу и поставља кључно питање: када вас одређује друштво, систем, држава и породица, колико, заправо, слободе имате за себе? - навела је Бранка Павловић.
Иако су филмове из Женске линије режирали мушарци, сва три су о јаким женама, истакла је.
- Бетина је филм о музичарки Бетини Вегнер која је имала и песму о једној југословенској гастарбајтерки из DDR-a девесетих година. Она није овде толико позната, али се радујем да је упознате - поручила је селекторка.
Жири Међународног такмичарског програма чине Бошко Простран, професор на ФМК и видео уметник, Александра Одић, босанско-немачка редитељка и Незакет Екичи, уметница перформанса која се у радовима често бави темама женских права и права на слободу.

Иван Бакрач селектор Регионалног такмичарског програма казао је да је ова селекција од седам филмова веома шаренолика.
- Навикли смо да је Балкан сам по себи хаотичан, и у позитивном и у негативном смислу, али сам се ја трудио да извучем оно најпозитивније - истакао је Бакрач. Међу ауторима има етаблираних, који су већ награђивани и на Слободној зони, попут Горана Девића (Хрватског нрадоног препорода) али и дебитаната који нису имали ништа мањи успех на самом старту каријере, попут премијера у Кану, Венецији и Ротердаму.
- Иако аутори Балкана експериментишу и са жанровима и стиловима, постоје теме које су свима заједничке, а то је суочавање са прошлошћу и са последицама прошлости. Са друге стране, ту је оно чувено југословенско питање: Ко је први почео? па је заједничко свим филмовима то што се баве односима између породица, комшилука и земаља - навео је Бакрач.
Он је издвојио две регионалне премијере: хрватско-српске копродукције Гарбура Јосипа Жувана о двојици дечака најбољих пријатеља и првих комшија из двеју посвађаних породица и Метроном Александруа Белка, „нетипичан за нови румунски талас”, љубавну причу осуђену на пропаст у доба диктатуре Чаушескуа.
О најбољем филму у регионалној селекцији Хоризонти Балкана одлучиваће: редитељка Милица Томовић, новинарка Тамара Skrozza и продуценткиња и теоретичарка филма Јелена Мишељић.

Рајко Петровић је додао да ће на  Слободној зони бити уприличене и премијере два домаћа документарна филма, 4 сунца и клавир, омаж Војводини у режији етно џез музичара Бориса Ковача и До даске Александра Рељића који се бави питањем зашто таблоиди пресуђују и воде хајке против појединих грађана.

Иван Миленковић представио је говорни сегмент Слободне зоне, Компас, који се ове године одржава у Новом Саду као део програмског лука Друга?Европа коју је подржала Фондација „Нови Сад - Европска престоница културе”.
Будући да се Компас увек бави темама покренутим у неким филмовима са фестивала, ове године то ће бити култура отказивања и политичка (не)коректност (након пројекције филма Спарта Улриха Зајдла), колонизацији рада и радног времена (Прековремени рад), рат у Украјини (Клондајк) и положај жена у мушком свету (Писање ватром).

Лена Трифуновић и Тамара Милошевић представиле су Сонар, пратећи програм за младе покренут прошле године, који се бави документаризмом на друштвеним мрежама.
- Ове године фокус ће бити на томе како се бележи авантура на друштвеним мрежама и како се то разликује од правог документарног филма - навела је Тамара, док је Лена открила да ће гости бити Игор Шћепановић и Радован Ковач.
- Сем разговора о пробијању граница традиционалног документарног филма, изазовима и томе како се сналазе када су у покрету а желе да пласирају своје садржаје, на Сонару ћемо организовати и радионицу Игора Шћепановића о монтажи на путу, пројекције филмова и разговоре са ауторима - закључила је Лена Трифуновић. Сонар ће бити одржан 8. новембра од 16 до 19 у Спрат бару у Цетињској.

Гости фестивала који ће бити доступни за питања гледалаца након пројекција својих филмова, биће Горан Девић и Хрвоје Освадић (Хрватског народног препорода), Тудор Пандуру (Метроном), Сузан Шимк и Луц Пенерт (Бетина), Ведрана Прибачић и Марта Пухловски (Веће од трауме), Ђем Каја (Љубав, немачке марке и смрт), Наташа Урбан (Помрачење), Еинари Паканен (Рај за караоке), Алиона Симоновна ван дер Хорст (Окрени се ка сунцу), Јосип Жуван и Ивана Рошчић (Гарбура), Шкумбин Истрефи (Вера сања море), Томас Фирхаптер (Живети заједно), Борис Ковач (4 сунца и клавир) и Александар Рељић (До даске).

Улазнице за фестивал су у продаји, а све информације о програму, распореду пројекција и локацијама доступне су на званичном сајту фестивала.

И ове године, део филмског програма моћи ће да погледа публика у целој Србији јер ће платформа KinoKauch бити домаћин онлајн Слободне зоне од 9. до 23. новембра.