УПОЗОРАВАЈУЋЕ
Глечери на Гренланду се озбиљно ТОПЕ: НАСА увела врло опсежно МЕРЕЊЕ!
Међународни тим научника, укључујући академике са Универзитета Нортамбија, успешно је искористио податке са сателита CryoSat-2 Европске свемирске агенције (ЕСА) и НАСА-иног сателита ИЦЕСат-2 како би пратио промене у дебљини гренландског леденог покривача. Овај подухват представља први заједнички напор две свемирске агенције у прецизном праћењу ефеката глобалног загревања на Гренланд.
Подаци, прикупљени у периоду од 2010. до 2023. године, показали су просечно смањење дебљине леденог покривача за 1,2 метра, док је у зони аблације, где је топљење најинтензивније, износило 6,4 метра. Екстремни губици забележени су на глечерима на западу и североистоку, где је дебљина леда опала за 67, односно 75 метара. Укупно, Гренландски ледени покривач изгубио је 2.347 кубних километара леда, што је еквивалент запремини језера Викторија у Африци.
Користећи радарску технологију CryoSat-2 и ласерску технологију ИЦЕСат-2, научници су успели да комбинују податке оба система. Резултати показују одступања од само три одсто, што ове сателите чини поузданим комплементарним алатима за прецизно праћење поларних региона. Кампања Cryo2Ice, започета 2020. године, омогућила је синхронизацију орбита ових мисија, пружајући готово истовремене податке из истих региона.
„Ово је значајан корак напред у поларним истраживањима,“ изјавио је Нитин Равиндер, водећи истраживач Центра за поларне опсервације и моделирање (ЦПОМ). „Подаци које смо добили омогућиће научној заједници и доносиоцима одлука да прецизније процене губитке леда и планирају мере за ублажавање последица климатских промена.“
Извештај, објављен у престижном часопису Geophysical Research Letters, наглашава да топљење гренландског леда не утиче само на ниво мора, већ и на глобалну циркулацију океана и временске обрасце. Године са најинтензивнијим губицима биле су 2012. и 2019, када су високе летње температуре довеле до смањења од преко 400 кубних километара леда годишње.
Ова сарадња ЕСА-е и НАСА-е поставља темеље за будуће мисије, попут ЕСА-иног ЦРИСТАЛ-а, које ће наставити да унапређују разумевање процеса у поларним регионима. Усклађени подаци ових мисија од суштинске су важности за праћење климатских промена и пружају научно утемељене информације кључне за глобалне политике прилагођавања.
