Топе се глечери на Кавказу: Криве су КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ!

Извештај, под називом Цауцасус Енвиронмент Outlook (ЦЕО-2), фокусира се на регион Кавказа, обухватајући Јерменију, Азербејџан, Грузију, као и делове Ирана, Русије и Турске.

Овај документ открива да су се глечери у просеку повукли за 600 метара током прошлог века, а од 2000. године изгубљено је више од 11 милијарди тона слатке воде, раније ускладиштене у леду. Вода постаје све неравномерније распоређен ресурс у земљама Кавказа, па се тако повлачење подземних вода у Јерменији од 2000. године удвостручило, док је у Азербејџану порасло за чак 400 одсто.

Извештај предвиђа и да че до краја века пад речних токова у овом регион износити око 20 одсто. Штавише, између 2000. и 2020. године, годишњи проток реке Куре, која протиче кроз Турску, Грузију и Азербејџан, смањен је за 20 одсто. Са смањеним снежним и глечерским покривачем у планинским пределима, извештај предвиђа даљи пад у снабдевању слатком водом и позива на прекограничну размену података и иновативна решења за ублажавање последица.

Такође, према проценама Међувладиног панела за климатске промене (IPCC), просечне температуре у региону могле би да порасту за око 3,6°Ц до краја века у поређењу са базном линијом из 1970-2000. године. Регион Кавказа суочава се с појачаним топлотним таласима, док број екстремно топлих дана у Азербејџану значајно расте – у Бакуу је између 1991. и 2020. забележено чак 365 дана с температурама изнад 35°Ц, у поређењу с 86 дана током периода 1960–1990.

Пораст температуре најтеже ће погодити планинске регионе где отапање глечера већ представља озбиљну опасност од поплава. Последице климатских промена осетиле су се у августу 2023. године, када је разорни муљ, изазван интензивним падавинама и топљењем леда, ондео најмање 24 живота у Грузији.

Поред тога, ерозија земљишта, погоршана јаким кишама и неодрживим праксама, смањује обрадиво земљиште, посебно у Турској, где је погођено 71 одсто пољопривредних површина и 59 одсто пашњака.

Упркос изазовима, извештај УНЕП-а указује на потенцијал за напредак кроз обновљиве изворе енергије и ширење заштићених територија. Азербејџан сада штити преко девет одсто своје територије, док је заштићена површина Грузије порасла на готово 11 одсто.

Аутори извештаја додају и да климатске промене и мере прилагођавања треба да буду интегрисане у политике и законодавство, што захтева снажну политичку подршку. Урбанистичко планирање такође треба да води рачуна о животној средини у већој мери, као и да се израђују планови управљања прекограничним водним сливом.