ДВЕ ГОДИНЕ ТИШИНЕ: Сећање на Миху не бледи

Прошле су две године, али прослављени играч који је био препознатљив по топу који је поседовао у левој нози и сјајном извођењу слободних удараца није заборављен и готово извесно никада неће ни бити. 

Синиша Михајловић преминуо је 16. децембра 2022. године, након што се неколико година борио са леукемијом. Тог дана читав фудбалски свет је био шокиран чињеницом да чувеног Михе више нема. 

Легенда Црвене звезде је сахрањена три дана касније у Риму, а на комеморацији су виђени бројни његови пријатељи, мноштво фудбалских легенди, навијача. 

Ковчег су између осталог носили његов кум, Дејан Станковић и Марко Арнаутовић којег је Миха тренирао у Болоњи. 

Опело је одржано у базилици Свете Марија, анђели и мученици, а Михајловић је на гробље испраћен уз навијачке песме и димове у бојама клубова за које је наступао. 

Сахрани су присуствовали његови некадашњи саиграчи из репрезентације као што су: Славиша Јокановић, Владимир Југовић, Драган Стојковић Пикси, Владимир Југовић, а венац су послали и бивши репрезентативци Хрватске, Роберт Просинечки и Звонимир Бобан. 

Синиша Михајловић рођен је у Борову 20. фебруара 1969. године, а професионалну каријеру је започео у Војводини са којом је био шампион Југославије. 

Потом се преселио у Црвену звезду са којом постаје првак Европе и света. 

Уследио је одлазак у Италију где је најпре носио дрес Роме. За две сезоне које је провео у "Вучици" је својевремено изјавио да су му две најгоре у каријери. 

На Апенинима је потом наступао за Сампдорију, али екипа није бележила блиставе резултате. 

После Светског првенства у Француској 1998, Миха је отишао у редове још једног римског великана, Лација. У Рим је убрзо дошао и његов кум, Дејан Станковић, и заједно су успели да освоје Серију А.

Играчку каријеру, Михајловић је завршио у Интеру са којим је такође био шампион Италије. Опроштајну утакмицу је имао у Новом Саду 28. маја 2007. године. 

Што се тиче тренерске каријере, био је селектор Србије коју није успео да одведе на Мундијал 2014. године, а предводио је и неколицину италијанских клубова: Болоњу, Катанију, Фиорентину, Милан, Торину, Сампдорију, а на кратко је водио и лисабонски Спортинг.