ЕВРОПУ ЧЕКА ПОТПУНИ КОЛАПС! Траже алтернативу за руски гас, у игри неколико ЕКСТРЕМНИХ предлога
Међународна енергетска агенција је недавно објавила својих 10 предлога за смањење зависности Европе од руског гаса.
Са избијањем рата у Украјини односи између Русије и Запада дошли су до тачке пуцања, а енергетска зависност Европе од Русије постала је толико горућа тема, да су многи челници земаља ЕУ у више него паници.
ТУРСКА СПРЕМНА ДА СЕ УМЕША У СУКОБ РУСИЈЕ И УКРАЈИНЕ: "Озбиљно смо забринути..."
ГНЕВ МОСКВЕ МОЖЕ БИТИ КОРАК У НЕПОВРАТ: У Кремљу видели слику ухапшеног Путиновог кума - уследила хитна реакција
ПУТИН ЋЕ ЗБОГ ОВОГА ПОЛУДЕТИ! Зеленски заробио КУМА руског председника - објавио његову фотографију у ЛИСИЦАМА (ФОТО)
Коначан циљ је или пронаћи алтернативне изворе гаса и нафте или смањити потрошњу, па с тим у вези и предлози појединих земаља могу да се назову екстремним.
Са заоштравањем односа двеју страна почело је и међусобно удаљавање од увоза гаса, нафте и угља из Русије. И док то Америци није велики проблем, за Европу је у овом моменту можда већи него било шта друго.
Конгрес САД је у четвртак једногласно гласао за усвајање закона о забрани увоза руских енергената, али ако узмемо у обзир да је удео трговине енергентима са Русијом у укупном обиму само 0,7 одсто, јасно је да је Америци овај потез лако пао.
Поред тога и саме САД су велики произвођач фосилних горива те ће се ова рупа лако попунити.
С друге стране, у Европи је потпуно друга прича. Зависност европских земаља од руских енергената је далеко већа. Прошле године ЕУ је, према подацима ИЕА (Међународне енергетске агенције) дневно увозила 380 милиона кубних метара гаса из Русије, што чини 45 одсто укупног европског увоза енергената и скоро 40 одсто укупне потрошње.
Тако земље чланица ЕУ повлаче ових дана и недеља потезе који су индикативни да је почело њихово смањивање зависности од Русије. У склопу најновијег пакета санкција свих 27 чланица ЕУ је потпуно забранило увоз угља из Русије. Поред тога многе чланице траже алтернативна решења, било то у повећању производње унутар граница сопствене државе, било у склапању нових партнерстава на тржишту енергената или повећању обима трговине са тренутним.
Такође, у последње време се све више помиње, макар у случају Немачке, ограничавање потрошње и грејања и струје у домаћинствима како би се ублажио шок који ће неминовно уследити са прекидом увоза из Русије.
10 предлога ИЕА
Међународна енергетска агенција је недавно објавила својих 10 предлога за смањење зависности Европе од руског гаса у којима је стављен акценат на ублажавању последица које би уследиле након радикалног раскида уговора о трговини енергентима.
Према њиховој рачуници уколико би се свих 10 предлога усвојило увоз руског гаса би већ до краја ове године био мањи за око 30 одсто.
Предлози су следећи:
- Не потписивати нове уговоре са Русијом како би се омогућила већа разноврсност снабдевача;
- Заменити руски гас са оним из алтернативних извора; увести обавезне минималне резерве гаса у складиштима;
- Убрзати развој нових пројеката у области одрживих извора енергије;
- Максимизовати производњу енергије из нуклеарки и биогорива;
- Увести краткорочне пореске олакшице како би се рањиви потрошачи заштитили од високих цена;
- Убрзати замену свих гасних бојлера са топлотним пумпама;
- Повећати енергетску ефикасност у зградама и индустрији;
- Подстаћи смањење просечне температуре у домовима за један степен;
- Повећати флексибилност енергетског система;
Немачка и Катар потписали споразум
Крајем марта месеца Немачка и Катар су склопили дугорочно партнерство. На састанку немачког министра привреде Роберта Хабека и катарског емира Шеик Тамим бин Хамад ал-Танија присуствоали су ипредставници немачких компанија који су почели да потписују уговоре са тамошњим партнерима.
Хабек се, такође, састао са катарским државним министром за енергетику Саадом Шеридом Ал Кабијем у Дохи, са којим је такође разговарао о енергетским односима и сарадњи.
Италија и Алжир почињу сарадњу
Италија и Алжир су јуче потписали споразум о јачању енергетских веза, и додатном извозу енергената из северноафричке земље у Италију.
Италијански премијер је након састанка са алжирским председником Абделмаџидом Тебуном најавио и потписивање још једног споразума.
Драги је истакао да су споразуме са Алжиром склопиле две водеће компаније, "Ени" и "Сонатраш" и додао да је Италија спремна да ради са Алжиром на развоју обновљиве енергије и енергије водоника.
Грчка почиње истраживања
Грчка ће убрзати пројекте истраживања гаса у договору са приватним инвеститорима, изјавио је јуче премијер Киријакос Мицотакис.
Премијер Мицотакис рекао је да земља има циљ да до 2023. године има јасну представу о томе да ли има резерве гаса које би могла да искористи, као и да има назнаке потенцијалних резерви гаса, што владу чини "оптимистичном", пренела је агенција Ројтерс.
- Ако имамо значајне резерве гаса, наш увоз ћемо заменити нашим националним богатством, поручио је грчки премијер на састанку са комисијом земље за угљоводонике и руководиоцима енергетске индустрије - навео је он.
Из Словачке смањене поруџбине
Дневне поруџине за испоруке руског гаса Словачкој преко Украјине пале су данас, показују подаци словачког гасног оператера ТСО Еустрим, преноси Ројтерс.
Ном инације за испорукама руског гаса преко граничног конектора Велке Капусани износиле су око 608.221 мегаватсати (MWh) дневно, што је знатно мање од око 823.912 MWh дневно колико је забележно у понедељак, показују подаци.
Прилагодити потрошњу
Немачки институт за економска истраживања (DIW) недавно је навео неколико предлога за смањење зависности од Русије. Са једне стране они су предложили већи увоз течног природног гаса из Норешке и Холандије, а са друге стране рационализацију потрошње тј. мере штедње којих би требало да се придржавају и индустрија и домаћинства.
Она би требала да се слабије греју и троше далеко мање топле воде него што су навикла, стоји у саопштењу DIW, а индустрија би требала да се окрене алтернативним изворима енергије (биомаси и угљу). У случају да је индустрија спреман да се одрекне дела производње.
Домаћинства треба да слабије греју и троше мање топле воде него што су навикла, а индустрија да више енергије узима из струје, угља или биомасе. Економисти института процењују да индустрија потрошњу гаса може да смањи и до трећине, мада уз жртвовање дела производње.
Брза обустава увоза захтева и брзу корекцију потрошње која према проценама DIW треба моментално да се смањи између 18 и 26 одсто.
Шеф савезне агенције за гас Клаус Милер је такође истакао да би са обустављањем увоза морала да буде ограничења потрошња сваког појединца.
- У случају недостатка гаса у сваком случају не би могло да се правда коришћење сауне, нагласио је Милер, додајући да би ограничења прво кренула од већих самачких станова.
Колики је цех енергетског шока?
Према досадашњим прорачунима, раскидање енергетских веза са Русијом би становнике ЕУ много коштао. На пример, у Француској која се ослања 17 одсто на руски гас и 13 одсто на њихову нафту, енергетски шок који би уследио би становнике коштао између 70 и 105 евра.
Са друге стране, у Немачкој која 55 одсто зависи од гаса и 34 одсто од нафте, додатан годишњи трошак становника те земље би е кретао од 100 до 900 евра.
Неке државе ЕУ, попут Француске, Италије и Шпаније, ову меру би платиле са 0,15 до 0,20 одсто смањења БДП, али неке које много зависе од руских енергената, попут Чешке, Словачке, Бугарске, Литваније или Финске, чак са пет одсто, пишу Новости.
