УЗБУНА У НОРВЕШКОЈ: Руска православна црква купује поседе и некретнине близу НАТО база, шта се дешава?
Московска патријаршија на удару норвешких власти и аналитичара
У Норвешкој су све забринутији да поседи Московске патријаршије у близини војних пунктова могу постати не само духовни, него и шпијунски центри. Снаге НАТО-а покушавају да опколе Русију, а Москва узвраћа тако што не држи базе Северноатлантског савеза само на војном, већ и на "духовном нишану".
ПРОБЛЕМИ ЗА УКРАЈИНЦЕ? "Калашњиков" почео испоруку најновијих ударних дронова-хеликоптера руској војсци
ЗАХАРОВА ТВРДИ: Више од 8.000 плаћеника из 60 земаља се бори у Украјини
МОСКВА РАЗМАТРА НОВИ ПЛАН ЗА ЗАПОРОШКУ НУКЛЕАРКУ: Руска војска пред тешким задатком
У тренутку кад Норвешка, због рата у Украјини, подиже борбену готовост своје војске, свештеници Московске патријаршије тамјаном и молитвом "опкољавају" њихове војне објекте.
Ово није наставак на "Нетфликсу" веома гледане дистопијске серије "Опкољени" по сценарију чувеног норвешког писца крими-трилера Ју Несбеа, у којој Русија у корист ЕУ окупира ову нордијску, нафтом богату земљу, већ сиже истраживања норвешког дневника "Дагбладет". Руска православна црква (РПЦ) купује некретнине с погледом на базе НАТО-а.
Сазнање да парохије Руске православне цркве, чији духовни вођа патријарх Кирил подржава Владимира Путина у походу на Украјину, годинама купују објекте и имања близу војних пунктова у Норвешкој дошло је као гром из ведрог неба.
Поготово после недавног случаја кад је у граду Тромсо ухапшен наводни "бразилски научник" за кога се сумња да је руски шпијун. Али и привођења неколико руских грађана који су управљали дроновима у близини заштићених локација. Један од навигатора мале беспилотне летелице, који је недавно пуштен из притвора, јесте Андреј Јакуњин, син тајкуна блиског Путину. Јакуњин има британски пасош и признао је да је пустио дрон да прелети стратешки важан архипелаг Свалбард у зони Арктика.
Чини се да је Руска православна црква посебно заинтересована за куповину некретнина у непосредној близини норвешких војних објеката. То показује последња аквизиција старе молитвене куће у граду Шери (заједница Берген), који се налази три километра од Хоконсверна, који је главни центар Краљевске норвешке морнарице и највећа поморска војна база у нордијским земљама.
Поједине поседе РПЦ је купила у приобалном подручју Ругаланау у периоду од 2017. до 2021. године. Тако у граду Ставангеру некадашњи парохијски свештеник Московске патријаршије поседује имање удаљено 15 минута хода од Заједничког центра НАТО-а у Јоту.
Руска православна црква има посед и у Киркенесу, на граници с Русијом, која је иначе дуга готово 200 километара. Реч је о парохији Светог Трифуна, коју је Руска црква ставила под своје окриље 2015. године због Руса који живе на норвешкој страни границе. РПЦ има још некретнина у овој скандинавској држави, од којих и читаву зграду у Ослу купљену још 1996. године.
У Норвешкој, која има непуних 5,5 милиона становника, хришћани из свих православних помесних цркава су апсолутна мањина и по подацима из 2020. године има их само 28.544. Свештеник РПЦ Дмитриј Остењин, који служи у Черејду, каже да његова црква не представља никакву опасност, преноси портал "Ортодокс тајмс" .
- Пре свега зато што сам ја Украјинац. И проклињем овај рат који Русија води против моје земље. Мој таст и ташта су избеглице овде у Норвешкој. Наши рођаци живе тамо под бомбама - прича овај свештеник објашњавајући да многи верници због његовог антиратног става одлазе на богослужења у друге цркве.
Због све већег непријатељства Запада и Русије у Норвешкој расте страх да би ови црквени поседи могли да послуже не само у молитвене, већ и у шпијунске сврхе. Истраживач за друштвено критичну инфраструктуру на Норвешкој поморској академији Алфа Сефланд Винге сматра да би имања у руском власништву близу база НАТО-а и војне луке Хоконсверн могла да представљају проблем.
- Немам доказа да се то и догађа, али се поставља питање зашто се руска црква преселила из центра града на мање атрактивно место близу војне базе. Можете замислити низ могућих активности које се с тих локација могу водити: од ометања сигнала веза, прислушкивања, управљања дроновима, до смештаја људи који би могли да мапирају читаву област - каже Винге, а преноси портал "Грик рипортер".
Истраживач и стручњак за Русију Пол Колсте са Универзитета у Ослу наглашава да је познато да су РПЦ и њен утицајни вођа патријарх Кирил блиски Кремљу. Међутим, Колсте наглашава да је однос државе и цркве компликованији, подсећајући да је повремено било и периода неслагања између патријарха Кирила и Путина.
Ипак, током руско-украјинског рата патријарх је снажно подржавао акције Русије. Кирил је тако рекао да ће душа сваког руског војника који у овом рату положи живот бити очишћена од греха и аутоматски отићи у рај.
- Због ових узнемирујућих изјава патријарха Кирила, али и епископа у Мурманску, јасно је да је црквена заједница у Бергену директно потчињена Московској патријаршији - истиче Колсте.
Пол Гобл, некадашњи службеник Стејт департмента и агенције ЦИА, иначе специјалиста за етничка и верска питања, у ауторском тексту за аналитички портал "Евроазија" упозорава да ово што се догађа у Норвешкој није случајно, јер Одељење за спољне послове Московске патријаршије има историју блиске сарадње, некада са совјетским, а сада с руским тајним службама.
Гобл каже да су црквени објекти у Норвешкој само део филијала Московске патријаршије широм света, од Париза до Јерусалима, које се користе у обавештајне сврхе. По њему, слична ситуација се дешава у граду Турку, на југозападном делу Финске у близини Шведске. Он тврди да је тамошња црква претворена у прислушни пункт руске државе.
Вести из Украјине читајте ОВДЕ.
