Колевка ЗЛА у центру Београда: Ово је ОМИЉЕНО место младих за излазак, а некада су туда текле РЕКЕ КРВИ (ФОТО)
Мало је оних којима је ова језива прича позната
Између улица браће Југовића, Симине, Вишњићеве и Студентског трга, на месту данашњег Хемијског факултета, некада је била смештена "Главњача", Управа града Београда, у којој су се налазила два одељења полиције — административно и кривично, као и злогласни затвор који је био у подруму.
Прочитајте и:
"Главњача", коју су робијаши називали и "Шатронџа", имала је низак плафон и у њу је могло да стане од 80 до 100 притвореника, а углавном их је било много више од тог броја. Светлост и ваздух долазиле су кроз једну рупу. Услови у њој су били катастрофални, затвореници су вршили нужду тамо где су јели, а оброци су им били нејестиви. Велики број њих умро је од тифуса и других заразних болести. Мучења су била свакодневница становника овог затвора.
Затвореници у "Главњачи" се нису купали, а само ретки, они мало богатији, повремено су добијали чисту гардеробу да се пресвуку.
Већи део дана притвореници су проводили у дворишту, које је само једним зидом било одвојно од Велике пијаце која се налазила на месту данашњег Студентског парка, па су се робијаши свакодневно довикивали са продавцима. Тај зид је био прилично низак, па се често дешавало да пиљари који дођу раном зором на пијацу, моу да гледају погубљења, која су у "Главњачи" била честа. Тек касније, губилиште је измештено на другу локацију.
Није случајно што је у серији "Сенке над Балканом" вођа македонске паравојне формације ВМРО био смештен баш у "Главњачи"! То је проистекло из њене репутације "политичког затвора“ у који су затварани противници свих режима, који су постојали током постојања ове зграде од 1864. до 1953. године.
Мистериозна историја Земуна: Ова београдска општина некада је била ЗЛИ ГРАД
На то да ова зграда постане место где су привођени и на разне начине саслушавани политички затвореници, утицало је доношење "Обзнане“, децембра 1920, "Закона о заштити државе“, јуна 1921. као и увођење "Шестојануарске диктатуре“ јануара 1929. године. Међу затвореницима је било највише комуниста, али и припадника свих сепаратистичких и националистичких покрета на тлу новоформиране заједничке државе.
У "Главњачи" се догодило и прво политичко убиство, које је додатно допринело њеној лошој репутацији. Оно се одиграло 16. септембра 1907. године, када је полиција убила Милана и Максима Новаковића, који су покушали да дигну побуну. Милан Новаковић је био ражаловани генералштабни капетан и власник опозиционих новина, који се залагао за суђење официрима умешаним у убиство Александра Обреновића и Драге Машин, и њихово уклањање из војске. То га је чинило непријатељем новог режима, а ухапшен је због лажне оптужбе да је украо неке штампарске матрице. Максим Новаковић је био ражаловани жандармеријски поручник, ухапшен је нешто касније, због покушаја убиства супруге.
Током бомбардовања Београда 1941. године Главњача је оштећена, али су је Немци обновили. Поново је страдала током борби за ослобођење Београда, али је потом поново обновљена и коришћена од стране ОЗНА-е.
Срушена је 1953. године и по пројекту архитеката Александра Секулића и Ђорђа Стефановића на том је месту саграђена зграда коју многи и даље знају као ПМФ (Природно-математички факултет), иако се у њој сада налази Хемијски факултет.
Зелени, Обилићев, Андрићев... Београд има 16 "венаца", а за неке чујете ПРВИ ПУТ
Поводом тридесетогодишњице ослобађања Београда, 1974. године, испред ове зграде постављена је споменик са мозаиком на ком је исписан текст: "На овом месту налазио се затвор Управе града Београда "Главњача“. Хиљаде комуниста и бораца за слободу страдало је у њеним ћелијама. Запаљена је и до темеља изгорела у борбама за ослобођење Београда“.
Аутор споменика и мозаика је био Милорад Тепавац, а аутор текста Светозар Требјешанин.
