Настављена ископавања на локалитету Винча - Бело брдо
Овогодишња ископавања су управо део припрема који се изводи на угроженом сектору у склопу припрема за извођење пројекта санације.
На праисторијском локалитету Винча Бело Брдо, надомак Београда, настављена су археолошка ископавања у организацији Музеја Града Београда. Ископавања су део дугорочног пројекта заштите локалитете, и обављају се на сектору који је непосредно угрожен деловањем активног клизишта у Винчи.
У НОВОМ СВЕТЛУ СИЈА ХРАМ СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ: Још један прелепи храм у Београду добио је декоративну расвету
КОНТРОЛИСАНО 100 УГОСТИТЕЉСКИХ ОБЈЕКАТА У БЕОГРАДУ: Пљуштале казне, људи никако да се дозову памети
БЕОГРАД И СРБИЈА ДОБИЛИ НАЈВАЖНИЈЕ ГРАДИЛИШТЕ: Почели радови на изградњи Тиршове 2
Овогодишња ископавања су управо део припрема који се изводи на угроженом сектору у склопу припрема за извођење пројекта санације. Истраживања ће трајати три месеца, под руководством професора одељења за археологију Филозофског факултета универзитета у Београду, Ненада Тасића.
Подсећамо, раније ове године Влада Републике Србије прогласила, на иницијативу Предсенице Владе РС Ане Брнабић и националне платформе Србија ствара, препознала је значај и угроженост овог локалитета након цега је донета одлука о проглашењу Капиталног пројекта од изузетног значаја. Неколико месеци касније и Амбасадоров фонд за заштиту културне баштине Владе САД (АФЦП) определио је чак 475.000 долара за санирање клизишта испод дела локалитета.
Винча Бело Брдо представља епонимни локалитет по коме је цела фасцинантна култура млађег каменог доба добила име - винчанска култура. Ова култура се простирала већином Балкана и добрим делом централне Европе, где су најсевернији локалитети културе забележени око језера Балатон. Само у Србији до сада је је забележено преко 600 локалитета винчанске културе. Винчанска култура представља један од бисера праисторије, где су се још пре седам и по хиљада година развијали прото-градови, са по више хиљада становника, врхунска уметност и архитектура, као и најраније топљење метала на свету.
Локалитета Винча Бело Брдо откривен је почетком двадесетог века када је на препоруке Јована Жујовића, оснивача геологије у Србији, први школовани српски археолог, Милоје Васић посетио Бело Брдо у селу Винчи, где је приметио остатке посуда и алата, и схватио да се ради о до тада непознатој праисторијској цивилизацији. Значај локалитета Бело Брдо је огроман, како је истраживањима која трају преко 100 година, постао својеврсни репер за познавање млађег каменог доба Европе.
На жалост, локалитет је годинама био неуређен, што је довело до појаве дивље градње на и око локалитета, као и испуштања отпадних вода које су опет активирале клизиште које је мировало од веће епизоде активности током четрдесетих година двадесетог века, када је део локалитета отклизао на појединим местима и преко 7 метара. Веће девастације су се десиле током 2006. и 2010. године када се одронило више стотина кубних метара археолошких слојева са секције вертикалног профила налазишта. Влада Републике Србије је препознала ургентност заштите локалитета, и прошле године је донела уредбу о капиталном пројекту за заштиту и уређење локалитета Винча Бело Брдо. Такође, ове године је освојен и фонд амбасаде САД (УС АФЦП) којим ће се финансирати санација клизишта на најугроженијем делу локалитета.
