Ово је насеље на периферији Београда за које вероватно нисте чули: Налази се на свега 20 минута од центра града - напуштена римска локација на десној обали Дунава коју нико не истражује
У време Јустинијана, подигнуто је или обновљено јако утврђење Ад Оцтавум, које је било правоугаоног облика димензија 180 × 100 метара. Поред утврђења пронађени су трагови стамбених зграда, а западно од њега откривена је и некропола. Терен око ових структура био је насељен све до касног средњег века.
Док је у касноантичком Сингидунуму врвео градски живот, Римљани се купали у термама, а дуж главних улица цветали трговина и занатство, мало даље од града у дивљини будне очи стражара чувале су град од непријатеља који би напад припремали из банатске равнице.
Далеко од последњих гробова града, тамо где нико није без бојазни мирно ходао сам, у шумама и на брдима изнад Вишњице, белиле су се зидине Ад Октавума (Ад Оцтавум).
Многи Београђани не знају да је, заправо, ту била још једна тврђава у склопу заштите Сингидунума, место које је опстало и током средњег века и где су археолози пронашли трагове разних генерација и цивилизација.
Остаци архитектуре потврђују историјске податке о снажном утврђењу у склопу лимеса, саграђеном као заштита византијске (ромејске) територије од упада варварских племена стационираних на левој обали Дунава.
Објекат се налазио на осмој римској миљи од Сингидунума, а западно од њега простиру се некрополе. Сахрањивање је вршено у гробовима изведеним од опеке или слободним укопавањем у земљу.
Ад Октавум био је прави мали град на предворју великог, будући да је имао и своје гробље. Димензије утврђења биле су око 180 x 100 метара, на стратешки веома важном месту. Унутар зидина дебелих пет метара налазили су се и стамбени објекти. А то је било баш важно, јер су за тили час хорде непријатеља могле да пројуре банатску равницу, препливају Дунав и спале Сингидунум. То Римљани нису могли да допусте.
Ово место сведочи и о почецима хришћанства на нашим просторима.
Једна од претпоставки је да су на гробљу код ове куле били сахрањени београдски мученици Хермил и Стратиник, пошто су низводно од Сингидунума ту испливала њихова тела.
Такође, на овом месту нађена је и златна огрлица са медаљонима и крстом, која потиче из 6. века, наравно, нове ере.
Овај локалитет је заштићен, али реч је, нажалост, само о археолошком налазишту које је истражио Музеј града Београда 1955. и 1964. године. Велелепну тврђаву у предворју града која би данас била права атракција збрисала су бурна времена и то не само ратови.
Познато је да су сељани у мирна времена разносили камену грађу с таквих локалитета, а вредне ствари које су остале за старим културама у 20. веку биле су на мети крадљиваца који харају с детекторима метала, уништавајући наслеђе и прилику да се о старим градовима открије нешто више.
Занимљиво је да ово земљиште није било само стратешки згодна тачка с које је пуцао поглед на Дунав и непрегледну равницу, већ и место које је и те како погодовало животу, будући да ту има доста извора с термалном водом.
Ако мислите да ћете лако пронаћи овај град и његове зидине варате се – све то обрасло је шумом и жбуњем, али ако се баш потрудите указаће вам се делови темеља од камена и опеке.
Извор: Калдрма
