Сваки дан шетате овуда, а сигурно не знате: Ево како је београдски "Победник" заправо требало да се зове (ФОТО)
Осим имене, сам дизајн споменика је знатно другачији од првобитне замисли
На данашњи дан давне 1928. године на Калемегдану је откривен Победник, величанствени споменик Ивана Мештровића који је данас симбол Београда. Прича о томе како је тешком муком "изборио" своје место у српској престоници и зашто није могао на Теразије, како је првобитно било планирано, већ је место нашао на Калемегдану, годинама се препричава, али оно што је мало познато јесте како је овај симбол Београда требало да се зове.
Да ли знате шта је ТАШМАЈДАНСКА МИСТЕРИЈА? Ово је највећа тајна коју крије познати део Београда
Откуд Албанија у срцу Београда: Зграда која је била кафана, банка, бункер, а име јој нико није мењао
Давне 1913. године председник Београдске општине Љуба Давидовић је од већ чувеног вајара Ивана Мештровића затражио да, у част српске победе у Балканским ратовима, изради споменик који би стајао на најпрометнијем београдском тргу – Теразијама.
Споменик је завршен 1928. године, са великим закашњењем због ратова, али је одмах наишао на жестоке критике ондашње чаршије. Наиме, добром делу јавности је сметала и чињеница што је мушкарац којег је Мештровић извајао - го.
Читава ова прича добро је позната јавности и често препричавана, а у њеној сенци обичано остају занемарени неки други детаљи - на пример, како је Иван Мештровић заправо замислио да споменик изгледа и како је он у ствари требало да се зове!
Ускоро нов симбол Београда: Упућен позив вајарима за конкурс за споменик Стефану Немањи
Модел је предвиђао монументалну фонтану пречника од осам метара, са четири лава која би је красила и у средини петостепеним стубом од пет-шест метара - симболом петовековног ропства под Турцима.
На врху стуба би стајала мушка статуа са птицом у једној руци и спуштеним мачем, окренутим надоле, у другој као симбол мира и мирољубивости, али и спремности да у сваком тренутку реагује на напад.
Интересантно је и то да је овај споменик заправо тек касније постао "Победник". Првобитно, читава композиција је требало да се назове "Весник победе". Ово име се помиње у преписци вајара и градских власти.
Касније је ипак, очигледно по Мештровићевој идеји, који је волео друго име, споменик назван само "Победник", мада се као једно од незваничних имена дуго помињало и "Соколар" по чему би се дало закључити да је птица у руци победника - соко.
У време откривања споменика било је још оних који су га звали старим именом. Ођек тога може се наћи и у говору који је тадашњи председник београдске општине др Косте Кумануди одржао на откривању споменика на Калемегдану 7. октобра 1928. године.
Урбана легенда са БЕОГРАДСКОГ АСФАЛТА: Ево зашто СРПСКИ народ никада неће ПРОПАСТИ
У споменику оличен је весник, који је оних великих дана стварања наше државе објавио широм света победу из које је поникла Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Данас, ослоњен на свој мач, тај весник поносно се уздиже као горди чувар краљу стечене слободе. Овај је споменик дубоки симбол несаломљиве снаге, који у себи носи дух нашег племена, јер ће, бдијући над капијама града, служити као вечна опомена да се не сме и не може разбити оно што је народни геније створио – рекао је Кумануди.
