Ово је највећа пљачка коју су ДЕМОКРАТЕ извеле у Београду
Запоседање градског стамбеног фонда је вероватно највећа пљачка демократа у Београду, а која се одиграла после рушења режима Слободана Милошевића
У Београду је у периоду од 1996 - 2014.године “нестало” скоро 1.000 државних станова, од укупно 2.000 који се званично налазе у јавној својини Града. На елитиним локацијама, углавном супер опремљених, од најмањих до највећих квадратура, популарних салонаца…
Жесток обрачун! Шешељ одбрусио Обрадовићу: Лажовчино, набићу ти тумор на нос
Једноставно им се губи сваки траг! Нема их у званичном поседу Града Београда, највећи број њих више и не постоји у званичној евиденцији, а за само мањи број, отприлике четвртину се воде какви-такви поступци у покушају да се врате првобитном власнику.
Још 1989. почео је чувени откуп друштвених станова за заиста мале паре и све је то трајало негде до 2002. године. Од 2002. па све до 2007-2008. нема откупа, и од тада почињу да се дешавају “чудне“ ствари са становима. Проблеми су почели када је коначно Град Београд кренуо у акцију прикупљања станова на које је био само формално-правно власник, али их није имао ни у поседу. Тада се и појавила прича о 2.000 станова који су у јавној својини Града Београда:
Ових 160 несталих станова у време владавине демократа су најбољи пример и доказ начина на који су владали. Увидом у катастарска документа и изводе Градског геодетског завода долази се до веома поражавајућих података о томе у каквој смо то демократији живели до пре неку годину у најелитнијој београдској општини. Од укупно 421 стана, ова општина не може да располаже са поменутих 160 станова!
- Град Београд нема ни дан данас тачно стање, јер је преузео практично веома мали број станова!? У таквим случајевима, преузима се документација, кључеви и улази се у посед предметног стана. Али, у пракси се дешавају невероватне ствари: из општина практично су достављени само спискови са адресама тих станова, а да ни они годинама појма немају ко је у тим становима и шта се са њима дешавало… Станови, који су на овај начин подељени, се по правилу крију “као змија ноге” и кад их градски органи пронађу, онда почињу силне перипетије и проблем... - прича извор ембарга.
Град Београд нема техничких могућности да проблем повраћаја отете имовине у догледно време реши и поврати посед власништво над хиљадама стамбених квадрата, али, по речима упућенијих, тренутно се води око 200 поступака принудног исељења бесправно усељених појединаца. То је тек десетак посто од укупно отетог стамбеног фонда. Зашто је то тако, има више разлога, али се у први план истичу и технички недостатци:
– Да се сада обиђе и види сваки стан, од ових споменутих 2.000 не може без бар две године рада на терену! Да се види ко је сада у тим становима, да се обаве сви правно-физички послови…А, тек колико само има модалитета становања у њима, да се сазна ко су заштићени станари које онда треба раселити, а ко они сасвим бесправно усељени? А, ко су по уговору на одређено време, па им је уговор истекао, а није продужен. Многе општине су годинама криле ове станове и нису доставили све валидне податке о њима! Неки то раде и данас… - тврди саговорник.
