Пећина за коју ни Цвијић није знао: Скоро па најдужа у Србији, али засигурно најлепша! Пет дворана и река - рај за туристе (ВИДЕО/ФОТО)
Ко није посетио неку од пећина у Србији веома је погрешио. Наша земља има изузетно богату туристичку понуду, а као једна од веома актрактивних сегмената јесу управо организоване посете пећинама.
Из године у годину велили број туриста управо у Србији жели да истражи пећински туризам и диви се ониме што имамо да понудимо. Локалне самоуправе се свакодневно труде да ту туристичку понуду и допуне и унапреде и не чуди што су неке од пећина постале права туристичка атракција и место које се не заобилази. Управо такав локалитет може се наћи на подручју општине Бољевац, а реч је о прелепој Боговинској пећини.
Она је једна од од најдужих пећина у Србији са истражених шест километара, а укупна дужина пећинских канала износи 5020 метара. Дужина уређеног дела пећине износи 550 метара, а површина 2201 метара квадратних.
Знате ли где то у Србији плешу ВИЛЕ, АЛЕ И ВИЛЕЊАЦИ: Рај за оне који траже благо, легенда живи вековима (ФОТО)
Место "где Дунав љуби небо": Као да сте на мору, а усред Србије - знате ли зашто треба ићи у Кладово? (ФОТО/ВИДЕО)
Тајне које се чувају вековима: Народни музеј у Белој Цркви чува експонате на којима се темељи Србија (ФОТО)
Налази се на обронцима Јужног Кучаја, а приликом обиласка ове пећине може се проћи кроз чак три њена канала. Горњи спрат пећине назван је “Високи канал” и потпуно је сув, док је доњи спрат “Понорски канал” карактеристичан по томе што вода туда протиче током целе године.
- У пећини постоји пет дворана које се издвајају по својој лепоти и величини. Пријемна дворана је намењена туристима, затим ту је и Рударска дворана која је добила назив по руднику који се налази у близини. Једна од дворана је и Концертна дворана која је изузетно лепа и акустична, а ту је и Дворана дивова и киклопа. Последња и најлепша дворана јесте Хајдучка дворана. Поред ових пет дворана посетиоци могу видети слепе мишеве и реку која је периодски активна – рекао је представник Туристичке организације Бољевац Ненад Грујо.
За туристе доступна је шетња и кроз “Главни канал” кроз који повремено тече вода која истиче на улазу у пећину. Дубљи делови Боговинске пећине обложени су светлуцавим накитом разних боја, међу којима се посебно истиче велик број пећинских фигура и невероватан број сталактита, који се спуштају с таванице креирајући бајковит амбијент.
Поред спелеолошког богатства, ова пећина обилује и интересантним животињским светом те тако у њеним дубинама се може наићи на копненог ендемског рачића, као и на ретку врсту инсекта интересантног назива суптроглофилни инсект, који живи у тами.
Боговинска пећина била је објекат истраживања бројних спелеолошких екипа због дужине и квалитета пећинског накита. У вези са истраживањем Боговинске пећине, посебно изненађује чињеница да Јован Цвијић није знао за ову тада најдужу пећину. На територији општине Бољевац, истраживао је више пећина у сливу Радованске реке, затим Леденицу на Ртњу, Девојачку пећину код Подгорца и више пута је био у близини Боговинске пећине. Разлог је што га мештани нису обавестили. Чували су је за своје потребе: склониште, збегови. У то време био је познат само улаз у пећину (око 1000 м), а даље се могло само кроз водени сифон. Али у току сушних година, када вода отекне или пресахне, могло се ући у главни канал.
У истраживањима су учествовали и рудари. Посебну помоћ пружио је рудник угља. У претходном периоду су објављени фосилни остаци (зуби) изумрлог плеистоценског носорога Степханорхинус хундсхеименсис (Тоула, 1902) пореклом из Боговинске пећине, што је прва документована појава ове врсте на територији Србије.
При уређењу Боговинске пећине, биле су у оптицају две варијанте. Према првој из 1978. године требало је да буде изграђена једносмерна туристичка стаза, по којој би се посетиоци кретали Главним каналом, у дужини од око 350 метара. Након тога, наилазили би на терасна проширења, пролазили кроз раскошни пећински накит и силазили у Главни канал, око 150 м од улаза. Тај део стазе био би двосмеран. Ово решење је изгледало веома примамљиво, али се од њега одустало јер би веома угрожавало пећински накит. Ипак, стаза је изграђена према другој варијанти. Њена дужина прелази 1000 м, двосмерна је и прати Главни канал, при чему је обезбеђен излазак на три терасна проширења: Рударска дворана, Дворана дивова и Хајдучка дворана. На овај начин пећински накит је заштићен од евентуалног оштећења. Најдужи део пећине, близу пет километара намењен је посебним посетиоцима који ће уз комплетну опрему, у пратњи специјалног водича-спелеолога обићи део пећине који није туристички уређен.
Боговинска пећина је речна, периодично активна пећина. Изградиле су је подземне воде, које долазе из слива Боговинске реке, а пониру у кањону те реке, која у луку обухвата крашку плочу, у којој се налази сложен пећински систем. Кроз пећину протичу и воде које падају на крашку плочу, ту пониру и подземно отичу.
Боговинска пећина је заштићено природно добро. Од Бољевца је удаљена 12 км, од Параћина 62 км, а од Београда око 220 км. Приступачна је за моторна возила. Једна је од најлепших пећина у Србији и један је од туристичких драгуља општине Бољевац и може се посетити током целе године.
Пројекат је финансиран из буџета општине Бољевац. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
