ДА ЛИ ЋЕ КОВИД ПРОПУСНИЦЕ ЗАЖИВЕТИ У СРБИЈИ? Стручњаци објаснили у ком случају оне нису ПРОТИВУСТАВНЕ
Бројке у порасту, а питање ковид пропусница и даље није решено
Због свакодневног повећања броја заражених корона вирусом у Србији, углавном невакцинисаних грађана, велики број стручњака залаже се за увођење ковид пропусница. Међутим, ни њихови оправдани разлози, ни многа апеловања нису уродила плодом, јер и даље нема коначне одлуке поводом овог питања.
ЂЕРЛЕК ОТКРИВА КОЈА СУ ДВА НАЈВЕЋА ЖАРИШТА У СРБИЈИ! "Доста је озбиљна ситуација, лично сам проверио"
ШКОЛСКА ГОДИНА ПОД МАСКАМА: Разрешене све дилеме, ево како ће изгледати настава по овом моделу
БУКТИ КОРОНА ШИРОМ СРБИЈЕ: Бројке расту! Београд први на неславној листи, ево каква је ситуација у другим местима
Циљ увођења овог модела помогао би да се контролише епидемиолошка ситуација, сматрају епидемиолози јер би се тако спречило мешање вакцинисаних и невакцинисаних грађана у затвореном простору, али се овог пута чека одговор са правног аспекта.
Иако се овај модел успешно спроводи у многим европским земљама, Србија га не уводи јер би то наводно, према неким тумачењима, било противно уставу. Одговор на ово питање потражили смо од стручњака, а ево какво је њихово мишљење.
- Једини ко је меродаван да да одговор на ово питање је Уставни суд. Он једини оцењује уставност неке мере, неког прописа, неког акта власти - каже Милан Мариновић, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
Мариновић истиче да према његовом личном мишљењу постоји могућност увођења овог модула где људска права не би била повређена.
- Уколико би се увеле ковид прописнице за вакцинисанисане за остварење основних права као што су у улазак у продавницу, код лекара или слично то би било кршење људских права. А уколико би се ова права увела за неке догађаје од којих живот не значи као што су позоришне представе, концерти, утакмице, могло би да буде прихватљиво, јер то је ипак ствар избора. Међутим на оно од чега зависи људски живот не би смело да буде ограничења људских права без обзира да ли је неко вакцинисан или не јер то је ипак људско право да сам изабере да ли ће се вакцинисати - објашњава Милан Мариновић.
Ковид пропуснице још нису предмет разматрања Суда
- Уставом Републике Србије утврђене су надлежности Уставног суда, а Законом о Уставном суду поступак пред Судом. С тим у вези, Уставни суд се о спорним уставно-правним питањима изјашњава актима које доноси у поступцима пред Судом.
Уколико се пред Уставним судом нађе предмет који се тиче, како наводите "ковид пропусница“, Суд ће се о томе изјаснити у акту који у том предмету донесе - одговорили су из Уставног суда.
Како друге земље могу?
Док се у нашој земљи овај модел не мешања вакцинисаних са вакцинисаним на јавним местима успешно спроводи, у нашој земљи само се о томе прича. Како они могу а ми не?
- Не знам како то покривају правно, претпостављам да су сви Устави у модерним земљама, посебно у Европи слични по садржини људских права и начину њихове заштите - каже Мариновић и истиче да чланице ЕУ имају и органе који су заједнички па сматра да вероватно и њих треба да послушају.
Напомиње да су за време ванредног стања нека људска права била суспендовали а нека смо ограничена али да је то у том тренутку било оправдано јер је постојао виши циљ. Како каже када је ванредно стање увек се гледа тај трећи циљ.
Увођење пропусница мора да буде поступан процес
Имајући у виду да су многи стручњаци међу којима и чланови Кризног Штаба недавно инсистирали на увошењу овог модула, очекивало се да ће на јучерашњој седници и бити усвојен, међутим, повереник за заштиту информација од значаја сатра да ово треба да буде поступан процес.
- Мора поступно да се приступи овом питању и не може да се ради на пречац. Колико би трајало то би проценио онај надлежни органи који буде решавао ово питање - каже Мариновић.
Он напомиње да у овом процесу треба узети у обзир све последице и добити увођењем ковид пропусница.
- Треба добро о погледати све последице тога. Која људска права би се ограничила и на који начин. Колико дуго. Неко трајно ограничење, посебно основних људских права, то би било свакако у кршење грађанских права. Међутим, привремено, добро образложено, са добрим разлогом и резултатима и узроцима, са позитивним последицама који се желе постићи то може, али све то треба добро објаснити људима а то је најважније.
У свету је проблем комуникација између грађана и власти.
- Видим да у свету, тамо где су протести највећи проблем представља комуникација између надлежних органа и dobrrog дела грађана који се противи мерама. Због тога је јако важно да надлежни органи објасне људима због чега би могло доћи до увођења пропусница за невакцинисане, и то добро да се објасни и на време припреме грађани да не би било изненађења - објашњава Милан Маринковић.
Ковид пропуснице и јесу и нису против Устава
Гледајући стриктно по Уставу увођење ковид пропусница којима би била ограничена нека људска права произвело би његово кршење имајући у виду одредбе о забрани дискриминације. Међутим постоји и друго гледиште којим би увођење овог модула било потпуно оправдано.
- Питање је мало комликовано и тешко је одговорити да ли би увођење ковид пропусница било противуставно или не. Закон о забрани дискриминације и одредба у Уставу каже да је забрањена свака дискриминација грађана, па ако то сагледамо заиста има елемената дискриминације. Ако стриктно гледамо Устав онда би било кршење. Међурим, постоји друго мишљење. Устав има одредбу која каже можете становништву ограничити слободу кретања због заштите од заразне болести и има одредбу којом се каже да смете да ограничите уставна права у сврхе и циљеве које устав допушта при чему та ограничења морају да буду законом прописана - објашњава адвокат Вељко М. Величковић.
Он сматра да према Закону о заштити заразних болести, и одлуци Европског суда, ова одлука може бити донета.
- Ми имамо важећи, Закон о заштити заразних болести. Према том закону ако постоје интереси који су у питању за људско здравље, могло би бити ограничавања људских права па и слободе кретања, из свега тога би произашло да има елемената да се то уради - тврди адвокат Величковић.
Он сматра да је сада питање да ли је претежнија евентуална заштита здравља грађана или ограничавање грађанима слободе кретања и других права што би се постигло ковид пропусницама пре свега питање за Уставни суд.
Адвокат истиче да је у Француској Уставни суд донео одлуку да то сме да се ради и да је Европски суд донео одлуку да је вакцинација деце обавезна. Па према томе, закључује да би у неком тренутку то требало да уради и Уставни суд у Србији.
- О овом питању би у неком моменту Уставни суд у Србији морао да донесе одлуку јер је суштина целе приче који је интерес претежнији, да ли интерес заштите здравља или интерес права грађана. О таквим питањима који је интерес претежнији мора суд да пресече - закључује адвокат Вељко М. Величковић.
Министар Ђерлек сматра да би ковид пропуснице дале резултат
Државни секретар у Министарству здравља др Мирсад Ђерлек у разговору недавно је рекао да примери фестивала показују да би ковид пропуснице дале резултат.
- Велики број људи коментарише ковид пропуснице као неки облик дискриминације. Ми смо углавном подељено друштво по бројним основама, па и не чуде такве реакције. Али фестивали који су успешно организовани од Егзита, па до свих осталих у Србији, показали су да те ковид пропуснице и зелени сертификати корисни. Сматрам да треба наградити људе који су вакцинисани, али такође и не ускратити право онима који то нису, у том случају, нека ураде брзи антигенски тест, јер се на тај начин спречава и ширење заразе. Ми желимо да заштитимо здравље сваког грађанина, и због тога морамо пронаћи начин да то у пракси спроведемо. Није то дискриминација само би се тражила потврда да сте или вакцинисани, или да сте прележали ковид, или да имате негативан тест - објаснио је Ђерлек.
Министар Лончар апсолутни присталица увођења пропусница
Епидемиолошка ситуација у Србији је лоша и свакодневно расте и број заражених и број хоспитализованих, због тога Министар здравља Златибор Лончар каже да је "апсолутно за увођење ковид пропусница".
- Ми смо сви данас овде за то, верујемо да то може да помогне, да се смањи ризик на минимум. То је и мој став, и став струке, колико год да се то никоме не свиђа - рекао је Лончар.
Епидемиолог Предраг Кон сматра да су пропуснице неопходне
Неопходно је да се поновно размотри пооштравање мера или увођење ковид пропусница, поручио је недавно епидемиолог Предраг Кон. Према његовим речима, мора се, под један, појачати вакцинација, јер то је најјача и специфична мера борбе, а онда и све остале мере које спречавају контакте.
- И оно што смо давно рекли, ако долази до окупљања, мора да буде врло контролисано - истакао је др Кон а пренео РТС. Он је овом приликом истакао да "овако не може", и да морају бити уведене ковид пропуснице или скраћивање радног времена угоститељских објеката и тржних центара.
Епидемиолог Тиодоровић очекује од правника да се изјасне да ли је то по Уставу
- Ми смо за и за тако нешто нам треба препорука експерата права да се после неко не би позивао на људска права, иако видимо да је то уведено у великом броју европских земаља. Ако неко има зелени картон или ковид пропусницу, то би значило да је или вакцинисан, или је тестиран, или је боловао и преболео. Не може нико да каже да је нека дискриминација, јер не можеш да кажеш да је нешто само за вакцинисане. Правници треба најзад да кажу шта је то што је по закону и уставу, а у корист очувања здравља - каже професор Тиодоровић.
Др Јанковић сматра да је сада касно за то
На питање о ковид пропусницама и задирању у људска права, др Радмило Јанковић, координартор ковид болница на југу земље и заменик директира КЦ Ниш је рекао:
- Највеће људско право је ускраћено људима који су ноћас умрли у Батајници, Крушевцу, а то је право за живот. Нисам стручњак за Уставно право. Сада је касно да се уради било шта", рекао је Јанковић за Јуроњуз и додао да је пропуштена прилика да се током лета појача вакцинација.
Он је овом приликом подсетиодсетио да се свуда у окружењу компликује ситуација, да ће данас број зарађених у Србији бити већи него јуче и да је целу ситуацију сада тешко исконтролисати, те да следи велики притисак на здравствени систем.
