ДАНАС ЈЕ УСКРС! Дан када се "родило" хришћанство, а поједине обичаје је неопходно испоштовати!

Данас је највећи хришћански празник јер се на тај велики дан испунило очекивање и жеља свих праведника.

Православни хришћани обележавају Васкрсење Исуса Христа, празник који симболизује победу живота над смрћу. Суштину и начело хришћанске вере објаснио је Свети апостол Павле, чија је проповед оснажила и усмерила новозаветну веру.

У православним хришћанским црквама се на Васкрс отварају Царске двери на олтару, чиме се симболично указује да је Исус својим васкрсењем победио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду.

Према јеванђељима, догађај се збио на гробу Христовом, а радосну вест је женама мироносицама, "Марији Магдалени и другој Марији", саопштио архангел Гаврило.

"А лице његово бијаше као муња и одјело његово као снег", записао је јеванђелист Матеј описујући архангела Гаврила који седи на "гробном камену" и показује прстом на празан гроб.

"Не бојте се ви, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде, јер устаде као што је казао", записано је у Јеванђељу по Матеју, а слично и у другим јеванђељима, која се завршавају порукама нове вере чију проповед настављају Христови апостоли.

Према одлукама Никејског сабора (325. године), које до данас поштују све православне цркве, Васкрс треба славити у прву недељу пуног месеца после пролећне равнодневице, али обавезно после јеврејске Пасхе.

Према хришћанском предању, Исус је умро у дане Пасхе па се у неким језицима овај назив задржао и за празник његовог васкрсења. Познато је такође да су рођење Исуса Христа, његово страдање и васкресње најавили старозаветни пророци који ће, како проповеда хришћанство, опет доћи да најаве његов други долазак међу људе.

У књизи Откривења Јовановог, којом се завршава Нови завет, ти пророци су Илија и Енок и њихов поновни долазак међу људе и страдање треба да најави нови долазак Христов, коме се надају хришћани.

Васкрс је, дакле, покретан празник, који се одређује према природном календару и увек се везује за недељу са одступањем од 35 дана – од 4. априла до 8. маја.

Фарбање јаја

Верници фарбају јаја на Велики четвртак или петак и шарају их, неко помоћу воска, лампе и пера, разним травкама, па чак и четкицом и бојама.

Једно јаје обавезно мора да буде црвене боје као симбол живота, а његова црвена боја симболише жељу за здрављем и напретком. Првим црвеним ускршњим јајетом верници би се омрсили на дан Васкрса и тиме окончали седмонедељни пост. Најбоље је да остала јаја буду разних боја јер симболизују љубав и срећу. Сва остала јаја дарују се рођацима и пријатељима.

На тај дан домаћица рано буди укућане да се умију водом, а потом се одлази у цркву, на јутрење и Васкршњу литургију. У цркву се носе јаја, од којих се један део даје цркви, а други после богослужења комшијама, пријатељима, рођацима, пред црквом

Народна веровања

Гозба је на тај начин богатија него иначе, па се на сто износе укусне чорбе од поврћа или јагњетине, јагњеће печење и разна јела од меса, сармице од зеља, салате од куваних јаја, млади лук, ротквице, зелена салата. Цвеће које тог дана украшава кућу су зумбули, нарциси, лале…

Има, међутим, у народној традицији и веровања према којима би на овај велики празник обавезно требало избећи две ствари. Наиме, верује се да никако на овај велики празник не треба – касно да се устаје и касно леже… Веровало се, наиме, да то доноси "застој у напретку".