Данас славимо два битна свеца: Српског патријарха Светог Пајсија и Дионисија Ареопагита - према веровању треба да урадите ово!

Дионисије Ареопагит

Убраја се у седамдесет мањих апостола. Био је од знамените незнабожачке фамилије из Атине. Завршио је школу филозофије у Атини и отишао у Мисир да још учи. У то време издахнуо је Господ Христос на крсту, и сунце се помрачило и била је тама и у Мисиру 3 сата. Тада је Дионисије узвикнуо: „Или Бог Творац света страда, или овај свет скончава“. Вратио се у Атину и оженио се Дамаром с којом је имао синове. Био је члан највишег суда код Грка, Ареопага, због чега му је и остало Ареопагит. Када је апостол Павле проповедао Јеванђеље у Атини, крстио се Дионисије са целим домом својим. Од Павла је био посвећен за епископа Атинског (јер је оставио и жену и децу и положај свој ради љубави Христове). Путовао је с Павлом довољно дуго и упознао све остале апостоле Христове. Често је ишао у Јерусалим, да види Пресвету Богородицу, и описао је тај сусрет с њом у једном делу свом. Био је и на погребу Свете Пречисте заједно са осталим апостолима. Када је учитељ његов св. Павле мученички пострадао, пожелео је и Дионисије такву смрт себи. И отишао је у Галију на проповед Јеванђеља међу варварима, заједно с Рустиком презвитером и Елевтеријем ђаконом. Претрпео је много, али и успео много. Његовим трудом многи су се незнабошци обратили у веру Христову. Дионисије је саградио у Паризу малу црквицу, где је служио службу Божју. Када му је било 90 година, био је ухваћен и мучен за Христа, заједно са Рустиком и Елевтеријем, док их сву тројицу најзад мачем не посекоше.

Одсечена глава светог Дионисија одскочила је на велику раздаљину и пала пред хришћанку Катулу, која је заједно са телом сахранила. Пострадао у време Дометијана 96. год.

Заштитник образованих

Овај светац се сматра заштитником образованих и свих оних који у свом срцу имају места за Христа. Према народном веровању, у молитви треба да имате једну, недвосмислену жељу и уколико је добра и искрена, помоћ ће вам доћи.

Тропар: Благости се научивши и бивши разуман у свему, благом савешћу достојно си се обукао. Напојио си се од сасуда изабраног, тајни неизречених, веру сачувавши, добар крај имајући, свештеномучениче Дионисије: Моли Христа Бога, да спасе душе наше.

Патријарх Пајсије

Патријарх Пајсије И, син попа Димитрија, родио се у Јањеву око 1542. године. О његовом школовању не зна се скоро ништа. Претпоставља се да су богати Јањевци, чији су „рудници, мање-више, стално радили“, у то време имали своју основну школу коју је Пајсије похађао. Своје даље школовање наставио је у манастиру Грачаници. „Јер сви који су писали о Пајсију слажу се у томе, да је био редак библиофил, љубитељ црквене књиге, о чему сведоче многи записи“.

Долазак патријарха Пајсија на престо Српске православне цркве пада у време појачаних турских настојања да се сузбију знатни устанички покрети српског народа. Крајње подозрење турских власти према српском народу и његовој цркви патријарх Пајсије је увелико отклонио својим стрпљивим и мудрим управљањем патријарашким престолом читаве тридесет три године.

Упркос невољама и сиромаштву, у Пајсијево време обновљени су многи храмови и изграђене нове цркве. Истичу се три подручја у којима се градило више него у осталим крајевима. То су северна Далмација, Црна Гора и шири појас долине Ибра и Рашке, од Краљева ка Тутину.

Пајсијево време посебно обележавају преписи бројних и разнврсних рукописа. Ширењу рукописне књиге свакако доприноси гашење српског штампарства.

Рекло би се да је сам патријарх Пајсије умногоме допринео јачем оживљавању црквеног и културног живота. Он иде у ред оних личности које су код Срба обнављале и поново покретале већ осуте и запуштене духовне токове.

О ученом патријарху Пајсију као књигољупцу има много податка. „Записи, који говоре о њему и његовим путовањима кипте подацима о његовом великом библиофилству толико, да се човеку, док их студира, намеће мисао, као да је циљ свих Пајсијевих путовања био да проналази и повезује књиге. Згодно је речено за њега да се је трудио да повеже прекидане нити средњовековне културе. У овоме прикупљању и изналажењу књига он је био неуморан“.

Канонизовао последњег Немањића

Патријарх Пајсије је познат и као последњи црквени биограф. Написао је Живот цара Уроша и Службу цару Урошу. „Његова биографија Уроша В у којој се мешају народна и историјска предања, не поседује неку већу уметничку вредност, али изванредно илуструје дух времена“.

Патријарх Пајсије је канонизовао „последњег Немањића на српском престолу“, цара Уроша.

Патријарх Пајсије је умро у Пећи 2. новембра 1647. године.

Србија Данас/Епархија Шумадијска, Манастир Осовица